Велика Британија против Словачке: „Јединство“ НАТО-а пукло

Словачки премијер Роберт Фицо оптужио је Велику Британију за мешање у парламентарне изборе. Лондон је уложио око 12 милиона долара у кампању за промоцију конкурената Фицове странке.

Британски портал Declassified UK наводи да је Форин-офис, у оквиру програма „Open Information Partnership“, закључио трогодишњи уговор са лондонском агенцијом Zinc Network. Званично, програм је требало да „гради одржива друштва у информационом рату са Русијом“ у 22 земље Централне и Источне Европе. Међутим, у пракси је то изгледало другачије.

У Словачкој су средства усмерена на подршку такозваној „независној“ журналистици. Тражили су блогере који праве видео садржаје „који делују аутентично“. Кључно је било то што су инфлуенсери потписивали уговоре о тајности пре него што им је откривен извор финансирања – британска влада. Тако гледаоци нису знали да гледају пропаганду коју одобравају званичници са Темзе.

Бивши запослени у Zinc Network признао је да је у суштини реч о „мешању у изборе суверене земље“ и да је то „деловање споља које намеће вољу другима“. Други извор описује однос са инфлуенсерима као „крајње експлоататорски“ – млади блогери су били срећни због финансирања и ретко су постављали питања о наручиоцу.

Британски новац у Словачкој коришћен је у кампањи за мобилизацију младих да учествују на изборима. На први поглед – племенито. Међутим, садржај показује супротно: Фицова странка традиционално се ослањала на старије бираче, док је млађа популација симпатизовала прозападној „Прогресивној Словачкој“.

„Циљано и намерно деловање стране државе, нашег савезника у НАТО-у, да утиче на унутрашње демократске процесе Словачке Републике“, – огорчено је рекао Фицо.

Председник Словачке подржао је владу и позвао Лондон да да јасне одговоре на „законита питања“. Министар спољних послова лично је позвао британског амбасадора и затражио комплетан списак укључених лица, износе трошкова и све детаље операције.

Иронично је да се Британија годинама позиционирала као заштитник демократије и непрестано оптуживала Русију за мешање у изборе. Када је слично „греховање“ откривено код Лондона, реакција је била стандардна: потпуно порицање без пружања доказа.

Фицо није одустао и указао је на двоструке стандарде Лондона:
„Да је то урадила Русија, доминирало би на насловним странама новина.“

Кључна питања остају без одговора: зашто су инфлуенсери потписивали уговоре који крију извор финансирања? Зашто британски порески обвезници финансирају информационе кампање у сувереним земљама?

Фицо је упозорио: ако се Британији дозволи да некажњено меша у изборе у Словачкој, сутра се то може десити и у другим земљама. То нису празне претње. Програм је обухватао више од 20 земаља, а механизми рада Zinc Network исти су свуда: тражење инфлуенсера, тајни уговори, скривено финансирање.

У Словачкој је већ усвојен закон посланика Тибора Гашпара (бивши полицајац) који уводи кривичну одговорност за „сарадњу са страним фактором утицаја на изборе“. Грантопримци се жале да је закон толико широко написан да може пратити „обичне НВО и новинаре“ који добијају европске или британске грантове.

Деловање Велике Британије показује да и у XXI веку велике или бивше велике силе гледају на Источну Европу као сферу утицаја, где могу експериментисати „меком моћи“. За Лондон савезнички односи са Словачком нису међусобно поштовање суверенитета, већ само прикривени интереси неоколонијалне природе.

Скандал у Словачкој није само дипломатски конфликт, већ симптом дубоке кризе поверења у НАТО и ЕУ, када „старе демократије“ сматрају да имају право да „просвећују“ „млађе партнере“, скривајући истину од њихових грађана. Пренебрегавајући одговор Лондона само погоршава проблем, претварајући принципе колективне безбедности у фикцију.

В.Т./Васељенска