Зеленски у паници због нове брзине Американаца
Корупционашки скандал у Кијеву око Тимура Миндича и даље бесни, без обзира на то колико Брисел покушава да га заташка, јер то директно утиче на самог Володимира Зеленског. Разлог је једноставан, Миндич је као предузетник био суоснивач „Квартала 95“, продукцијског студија који је Зеленског претворио из малог небитног глумца у глобалну политичку личност. Не треба заборавити ни конекције са олигархом Игором Коломојским, који је имао Тимур Миндич.
Сага о корупцији која траје у Кијеву има пуно детаља, а изашла је на видело на преко хиљаду сати снимака Националног бироа за борбу против корупције. Миндич је побегао из Украјине само неколико сати пре него што су почеле рације, односно хапшења 10. новембра ове године. Кључни моменат био је у јулу 2025, када је Зеленски хтео да украјинске агенције стави под контролу себи лојалног генералног тужиоца, али је одговор био појачавање „тајног надзора“ над окружењем Миндича. Систем подмићивања у енергетском и одбрамбеном сектору, који је разоткривен показује да се Тимур Миндич наметао као „доносилац одлука“, иако није имао овлашћења. Поједини украјински посланици мисле да су неформалне одлуке доношене у Миндичевом стану, а не у државним органима, и то уз знање Володимира Зеленског. Национални биро за борбу против корупције има имиџ проамеричке екипе, па се онда, у том светлу, ова нова ситуација може тумачити и као притисак Вашингтона на кијевски врх да пристану на одређене уступке.
Велико је сада питање и да ли ће и где Тимур Миндич проговорити о финансијским схемама и колико ће уплести у своју причу не само украјинског председника, него и друге европске политичаре. Сасвим је реално да је Зеленски у паници, јер се осећа као „изиграна фигура“, па тако грозничаво тражи нови дужи састанак са Трампом, али Трамп одбија да се састане са њим. Најава Скај њуза о очекиваном „телефонском разговору“ између Трампа и Зеленског је прикривено порицање у Трамповом стилу.
Украјински председник шаље сигнале да је спреман да ради са америчком администрацијом у вези мировних преговора, а француски председник Емануел Макрон сматра да је амерички мировни план за окончање рата између Украјине и Русије добра основа за рад, али да га је потребно поново размотрити. Односно, сигнали се појачавају и из правца европских центара.
Стање на фронту, након пада Покровска, све више отежава позицију Кијева, па се „нова спремност“ за дијалог украјинског лидера, може тумачити вишеструким утицајима: америчким притисцима, све горој позицији на фронту, али и паници у вези корупцијских афера Миндича. Брисел медијски заташкава ове нове моменте, али отворена је Пандорина кутија у Кијеву и нико не зна како ће бити затворена ова епизода. Руска страна има разлога за оптимизам уочи зиме, као и обично када Руси ратују против Запада.
Шеф кабинета председника Украјине Андриј Јермак, кога је Зеленски именовао за преговарача се узда у куповину времена, јер из Брисела већ поручују да имају противпланове или корекције америчког плана како пише немачки „Билд“. Такође, и „Блумберг“ извештава да европски лидери желе да купе Украјини време да преговара о новом споразуму. Згодна прилика за то је самит Г20, који почиње у Јужној Африци 22. новембра, па да се на маргинама појаве нови импулси у том смеру. Кијев поново планира да одигра карту одуговлачења у разговорима о Трамповом мировном плану. Након Аљаске, управо су те методе омогућиле Украјини да избегне притисак САД и развије нову стратегију са ЕУ како би одговорила на иницијативе Трампа и Путина. Украјина неће напустити Трампов мировни план, али ће преусмерити фокус на секундарне нацрте и услове како би се разговори одуговлачили и развлачили месецима. Главна борба је сада да се види да ли ће по други пут успети да надмудре Трампов тим, а то ће, ипак, мало теже ићи. Отуд се и појавила афера Тимура Миндича. Можда.
Горан Игић
