Картел операција: Зашто Трамп, уместо Венецуеле, може ударити по Мексику

У америчко-венецуеланском сукобу могао би уследити неочекиван заокрет. Председник Доналд Трамп могао би да пребаци фокус са Венецуеле — на Мексико, и управо по њој изведе ваздушне ударе. Шта води ка оваквом сценарију?

Последњих дана у Мексико Ситију избиле су масовне демонстрације младих, које су организатори назвали „маршем генерације Z“. Протестанти оптужују председницу Клаудију Шеинбаум да управља „наркодржавом“. Организатори остају анонимни и комуницирају преко профила који се представља као глас „поколења Z“.

Последњи протест одржан је претходног четвртка. Није био толико масован као 15. новембра, али међу окупљенима више нису били само млади — већ људи свих генерација. Иако су се у исказима често збуњивали око стварних разлога изласка на улице, у суштини су кривили председницу за, како тврде, попуштање наркокартелима.

Неочекивано, реакцију је показала и десна опозиција, која иначе отворено симпатише САД. Она је затражила војне акције и ванправно деловање против наркокартела.

При томе, картели у Мексику делују деценијама. Контролишу огромне делове територије, воде ратове против полиције и једни против других, и поседују снаге далеко веће од локалних безбедносних структура. То је, фактички, „наслеђена болест“ Мексика. Шеинбаум је ту реалност добила у пакету када је 2024. изабрана за председницу.

Зашто се онда одједном ствара утисак да је све њена кривица?

Веза са Венецуелом

У исто време, Трамп је у Карибско море упутио огромну флоту — носач авиона USS Gerald Ford, ударну атомску подморницу и више од десет ратних бродова. На Порторико је премештена ескадрила од 15 F-35 авиона.

Званично образложење: борба против „венецуеланских наркокартела“, на чијем челу, како тврди Вашингтон, стоји лично Николас Мадуро. Иако је јасно да никакви картели у Венецуели не постоје — циљ је контрола највећих светских резерви нафте.

Последња три месеца САД су демонстрирале силу и сублимално најављивале напад. Али до удара није дошло. То је збунило чак и америчке аналитичаре.

Очигледно је да Трамп оклева: Венецуела би могла да узврати на начин који би неприхватљиво оштетио САД — поготово ако је Русија Каракасу испоручила савремено оружје. Довољно је да Венецуела потопи један амерички ратни брод — и Трампово председништво би било озбиљно уздрмано.

Управо зато је Трамп ових дана изјавио да је „спреман на преговоре“ са Мадуром — човеком за чију је главу Стејт департмент расписао награду од 50 милиона долара.

Како изаћи из ћорсокака?

Јасно је да Трамп тражи начин да се извуче из ситуације у коју се сам довео. Али шта урадити са флотом у Карибима? С таквим распоређивањем, нека врста „казнене операције“ готово да се подразумева — у супротном би Вашингтон изгледао као „папирнати тигар“.

Ту се појављује Мексико као потенцијална „мишна за замену“.

Трампу би било јако лако да ратне бродове преусмери у Мексички залив и изведе ударе по картелима — или по било чему што се у том тренутку одабере као мета. За разлику од Венецуеле, наркокартели у Мексику заиста постоје, заиста снабдевају америчко тржиште, а Мексико нема могућност да се супротстави САД. Трамп би се могао похвалити да је „операција обављена“, док је медијска припрема већ спроведена — захваљујући напумпаној опозицији.

Реакције у Мексику

Шеинбаум је јасно поручила да су ванправне акције против картела незаконите и да их не подржава — а упутила је ту поруку директно Трампу, не домаћој опозицији.

Она покушава да јавности објасни да су протесте „поколења Z“ организовали опозициони кругови како би привукли медијску пажњу — а да се не ради о спонтаном бунту, већ о усмереној кампањи. Ипак, не говори до краја шта је крајњи циљ те манипулације.

У званичном Мексико Ситију тренутно влада напета тишина — сви се надају најбољем, али су свесни куда ситуација може водити.

Игор Пшениченков/Абзац