Никита Бондарев: Борба и мир Републике Српске

Представништво Републике Српске у Москви и медијски пројекат „Балканист“ представили су нови документарни филм Олега Бондаренка „Борба и мир Републике Српске“.

Филм говори о природи, разлозима настанка и перспективама суверене Републике Српске, о коренима мржње према Србима и тежњи ка независности. Руски гледаоци ће имати прилику да се упознају са концептом суверенитета РС, заснованим на чињеницама о геноциду над Србима, детаљима уништавања Срба, Јевреја и Рома у концентрационом логору Јасеновац, као и о почецима грађанског рата у Босни и Херцеговини и животу у савременој Херцеговини.

Главни јунаци филма су: лидер Републике Српске Милорад Додик, владика Славонске епархије СПЦ Јован Чулибрк, командант Војске РС Милан „Легенда“ Јоловић, председник Удружења деце Јасеновца Давид Јаковљевић, саветник првог председника РС Радована Караџића Олег Голубовић и потомак руског дипломате из доба Петра Великог Савва Рагузински – Бранко Вукомановић.

Старији научни сарадник Института славјанологије РАН, Никита Бондарев, који је консултовао и учествовао у снимању филма, истакао је за „Столетия“:

— О Републици Српској је важно говорити јер она представља кључ за безбедност и стабилност читавог Балканског региона. Претерани притисак на Србе могао би покренути процес изласка РС из састава Босне и Херцеговине, што је готово већ било на корак овог јесени. Резултат је био компромис: оставка Милорада Додика и ванредни избори у РС у замену за повлачење високог представника и постављање „адекватније“ особе (вероватно из окружења Трампа).

— Да Додик није прихватио овај „споразум“, следила би референдумска одлука, отцепљење РС и распад БиХ. То би довело до подизања хрватског национализма у Федерацији — Хрвати би захтевали свој ентитет Херцег-Босну или чак потпуну независност. Такав конфликт би довео до промена граница широм Балкана и подстакао албански сепаратизам у Косову, Македонији, Црној Гори, а потенцијално и сепаратистичке тенденције у Европи, попут Каталоније. Били смо буквално на корак од тога.

Бондарев такође истиче значај културног утицаја: у последњих двадесетак година, босанско-херцеговачки кинематографски радови у великој мери преносе наратив муслиманских заједница, често представљајући Србе као агресоре, док муслимани приказују као невине жртве. Пример за то је филм „Куда идеш, Аида?“ из 2022. године, који је обогатио културни и политички дискурс, а утицао је и на одлуке Генералне скупштине УН о признавању геноцида у Сребреници, занемарујући жртве српског народа.

— Због тога је важно разумети шта је Босна, шта је Република Српска, зашто су Срби незадовољни и шта заиста желе. Књига коју смо написали са Екатерином Ентином „30 година Дејтону: како си, Босна?“ пружа делимичне одговоре на ова питања. Филм Бондаренка надопуњује овај светоназорни и политички дисбаланс, приказујући страдања Срба током Другог светског рата и ратова на Балкану 90-их. Филм је документарни и садржи бројне јединствене материјале који ће бити корисни гледаоцима.

Светлана Коник/Столетие.ру