Проговорила италијанска новинарка, сведок рата у Југославији: О афери „Сарајево сафари“ рекла само једно

Италијанска новинарка и публицисткиња Жанин Тоски Марачани Висконти, која годинама проучава Балкан, рат у Босни и Херцеговини, Косово и Метохију и улогу међународних институција у кризама које су обележиле крај двадесетог века, проговорила је о афери „Сарајево сафари“.

Она је у интервјуу за Српски Угао најпре истакла да се некадашња Југославија деведесетих година нашла у изузетно тешком положају и да је на Западу постојала потреба да се конструише непријатељ који би оправдао потезе супротне међународном праву.

– Што се тиче филма „Сарајево сафари“, нисам га гледала. Увек прво питам ко финансира такав пројекат. То обично објасни тон и смер приче, истакла је она.

Потом је одговорила на питање да ли је икада чула да се организовао такозвани лов на људе током рата у Босни.

– Прве гласине сам чула 1994. године и односиле су се на такозване „викенд борце“. Причало се да људи из Немачке, Швајцарске и других земаља долазе да се боре по неколико дана уз своју етничку страну, па се враћају свакодневном животу. После тога појавиле су се и приче о перверзним богаташима који наводно плаћају да пуцају на цивиле. Помоњале су се чак и некакве сарајевске туристичке агенције. Али то су биле само гласине. Никада нисам наишла на конкретан доказ, бар не на српским линијама изнад Сарајева. И сама сам се питала зашто се та прича о „Сарајево сафарију“ извлачи сада после три деценије, ако је уопште постојала. Према италијанском закону, све би то требало да буде застарело, осим ако не пронађу неки правни изузетак. Вест је одјекнула као камен бачени у мирну воду и одмах изазвала таласе, рекла је она.

Истакла је да је имала осећај као да се враћа у 1992. годину, када би се једна медијска бура смирила, а већ би се појавила нова, најчешће са циљем да прикрије друге, много проблематичније потезе у области међународног права и људских права.

– Брисел већ дуго жели да превазиђе Дејтон и направи јединствену државу у којој би бошњачка већина имала већи политички утицај. То би убрзало пут Босне и Херцеговине ка Европској унији. Хрвати у Херцеговини већ имају двојно држављанство и фактички су део европског простора. Република Српска остаје једина препрека, упркос гарантованим правима из Дејтона. Цео овај случај делује као покушај да се пробуди емотивна реакција јавности. Када се то постигне, лакше је наметнути политичке одлуке које би иначе тешко прошле. Могуће је да се тиме припрема терен и за неки притисак према Србији, упозорила је Жанин Тоски Марачани Висконти.

На питање како коментарише скандалозне тврдње хрватског новинара-истраживача Домагоја Маргетића да је председник Александар Вучић учествовао у „Сарајево сафарију“, она је нагласила да јој та тврдња делује потпуно бесмислено.

– Председник Вучић је рођен 1970. године и у време наводних догађаја имао је двадесет три или двадесет четири године. Не видим како би тако млад човек могао да води међународну мрежу са филијалама у Сарајеву, Мостару, Немачкој и другим земљама, и то у време санкција и отежаних путовања за Србе. То једноставно не стоји. Сећам се речи Џејмса Харфа из агенције „Ruder & Finn“, која је почетком деведесетих радила за Хрватску, Сарајево и косовску опозицију. Рекао је да њихов посао није да проверавају информације, већ да их што брже прошире, тако да њихова верзија буде прва и остане у свести јавности. Демантији немају никакав ефекат.

Додао је и да нису ту да раде моралне процене то је, како је говорио, њихов „професионални задатак“.

– Можда исто важи и за „Zeit im Bild“. Могуће је да се јавности само жели поново наметнути слика о томе ко су „лоши момци“. Када се та слика учврсти, постаје лакше наметати политичка решења која би иначе била оспорена, бјаснила је Жанин Тоски Марачани Висконти.

Информер