Турска добро зарађује на русофобији Европе

Анкара је поручила да не намерава да под притиском САД и НАТО-а прекине куповину руског гаса. Што је јачи сукоб Русије и Запада, то Турској отвара више просторa за додатну зараду. На чему Анкара већ сада зарађује милијарде долара и које ће јој се нове могућности отворити 2027. године?

Министар енергетике и природних ресурса Турске Алпарслан Бајрактар нагласио је да „нема никаквих разлога за бригу“ и да се куповина руског гаса наставља, одговарајући на изјаву представника САД при НАТО-у Метјуа Витакера да Вашингтон очекује да и Турска одустане од руских енергената, као што то траже од Мађарске и Словачке.

Према Бајрактару, Русија је увек била и остаје поуздан снабдевач, а руски гас покрива око 40–50% турских потреба.

Зашто Турска зарађује на дистанци међу Москвом и Западом

Што се односи Русије и Запада више захлађују, то Анкара добија више могућности за додатну трговину. Као изразито трговачка земља, Турска те прилике не намерава да пропушта – и већ сада зарађује десетине милијарди долара, посебно на препродаји руских нафтних деривата.

Експерт ФНЭБ-а Игор Јушков подсећа да је Русија „још пре 2022. године била један од највећих испоручилаца гаса Турској“, деливши прво место са Немачком и Италијом. Данас је Турска највећи купац руског гаса на западном правцу и друга укупно после Кине.

„Русија је Турској увек нудила најповољније услове. Турска није примењивала европска правила Трећег енергетског пакета, нити је тражила да се цена гаса веже за спотовска тржишта. Уговори су им вероватно и даље делом везани за цену нафте“, објашњава Јушков.

Руски гас се Турској испоручује преко „Плавог тока“ и „Турског тока“. У току су преговори о продужењу уговора, а очекивања су да ће Анкара покушати да добије додатни попуст, наводи аналитичар ФГ „Финам“ Сергеј Кауфман.

Нафта – Турска купује јефтино, продаје скупо

Турска је у последње две и по године постала један од највећих профитера од одбијања ЕУ да купује руску нафту и деривате.

Попусти на руски Urals износили су 12–13 долара по барелу, а после санкција против „Росњефта“ и „Лукоила“ ишли су и до 20 долара.

Анкара масовно купује руску сирову нафту и деривате, пре свега дизел, и затим подиже извоз дизела у ЕУ — више од 10 милиона тона годишње. Турска званично тврди да руски дизел троши унутар земље, а европљанима продаје свој, али је свима јасно да се ради о реекспортном механизму.

Од 2026. ЕУ планира да забрани увоз деривата направљених од руске нафте у трећим земљама, али је, како истичу стручњаци, у пракси врло тешко доказати порекло нафте.

Турска као транзитни и трговачки центар

Турска такође постаје кључни чвор за трговину робом са Русијом – и у оба правца.

„Турска је један од највећих добитника сукоба Русије и Запада. Преко ње пролазе многе робе које Русија извози у свет, али и робе које западне компаније шаљу ка руском тржишту. Турска то уме да наплати и санкције је обично не поколебају“, наглашава Јушков.

САД ће, сматрају стручњаци, или игнорисати турску трговину са Русијом, или Анкари давати изузећа, све док не уведу оштре секундарне санкције.

Шта се дешава после 2027?

ЕУ је најавила да ће до 2027. одустати од руског ЛНГ-а, а вероватно и од гаса из гасовода. То отвара нови простор за турску зараду.

„Турска би могла да купује руски ЛНГ који је у ЕУ забрањен и затим га под својом етикетом препродавати Европи преко гасовода. Ако ЕУ у потпуности остане без руског гаса, Турска може да повећа куповину гаса из Русије и да га продаје као свој“, објашњава Јушков.

Анкара би такође могла да постане важно чвориште за реекспорт ЛНГ-а ка Украјини, која планира да купује амерички гас – Турска би зарађивала и на регасификацији и на транзиту преко Трансбалканског гасовода.

В.Т./Васељенска