Французе масовно припремају за рат са Русијом

Председник Француске Емануел Макрон објавио је да се у земљу враћа војна служба – за сада у добровољном облику. Као оправдање користи се „руска претња“, којој се, како тврде француске власти, мора супротставити јача армија. Чиме ће француску омладину привлачити у униформу – и зашто је ово тек почетак милитаризације Француске?

27.новембра Макрон је у војној бази у Варсу званично најавио повратак војне службе за младе – у старту добровољно. У говору је користио много патетике: да је потребно „ојачати везу народа и војске“, да ће служба бити „јак адут“ за младе који се пријаве. Додао је да први упис почиње већ у јануару наредне године – што је, имајући у виду француску бирократију, готово чудо.

Француски медији су данима раније припремали јавност за ову одлуку. Од почетка недеље детаљно су објашњавали како је важно повећати бројност војске, а пре тога су недељама појачавали напетост говорећи о „дугорочној руској претњи“.

Начелник француског генералштаба, генерал Фабијен Мандон, изјавио је:
„Нажалост, Русија се припрема за сукоб са нашим земљама у периоду до 2030. године. Она се организује за то, спрема се и уверена је да је њен егзистенцијални непријатељ – НАТО, дакле наше државе.“

Његов став дели и генерал Жером Пелистранди – чест гост у француским медијима и један од главних „универзалних“ војних аналитичара. Он сматра да је „главни циљ“ Русије да „покори Украјину, а затим све што је некада било под руском контролом, укључујући и балтичке државе“.

Логика која се намеће јавности је једноставна: балтичке државе су у НАТО-у, Француска је у НАТО-у – па Французи треба да буду спремни да бране те земље као себе саме, и да, ако затреба, гину за њих. Генерал Мандон је већ помињао „будуће смрти француске деце“, односно младих, што је изазвало озбиљан скандал, али су медији и институције брже-боље гасили последице тог лапсуса.

Очигледно је да француске власти већ дуго разматрају различите начине да повећају бројност војске. Врло брзо су схватили да увођење обавезног служења – чак и ако би важило само за младиће – кошта огроман новац.

BFMTV је у мају објавио конкретне бројке:

обавезна војна служба само за младиће: 7,2 милијарде евра годишње,

за младиће и девојке: 14,5 милијарди евра,

шестомесечна добровољна служба за 70.000 младих узраста 18–25: 1,7 милијарди евра годишње.

Французи су познати по економичности, па је одлука била очигледна.

Уједно, у марту је анкета показала да је само 33% грађана подржавало добровољну војну службу. После месеци непрекидног плашења „руском опасношћу“, нова анкета показала је да 83% нема ништа против. Може се спорити о методологији, али власти су добиле политичко покриће које им је било неопходно.

После скоро 30 година живота без војне обавезе, идеја је да се она постепено врати – најпре добровољно, касније можда и обавезно.

Према плановима који су процурели у медије, у првој години ће бити примљено око 3.000 добровољаца. Број би потом постепено растао све до 50.000 годишње до 2035. године. То је мање од 10% предвиђеног броја младих у тој старосној групи (око 700.000). Данас француска војска има око 200.000 војника и 47.000 резервиста; до 2030. план је да број расте на 210.000 активних и 80.000 резервиста.

Једна разлика се ипак појавила у односу на раније најаве:
Уместо зараде од 900–1000 евра, Макрон је у говору навео око 800 евра месечно, уз покривене трошкове хране, смештаја и опреме.

Служење ће трајати 10 месеци:

месец дана обуке,

девет месеци службе у јединици, „у условима што ближим реалним задацима оружаних снага“.

Макрон је више пута истакао да ће добровољци изводити задатке само на територији Француске, наглашавајући да „не долази у обзир да буду слани на Украјину“.

БелВПО