МИП Белгије: Земље ЕУ не желе да деле ризике по руском имовином

Земље Европске уније не желе да деле ризике који су повезани са коришћењем руске имовине за финансирање Украјине, изјавио је министар спољних послова Белгије Максим Прево на друштвеној мрежи X.

„Најбољи начин да се Украјини обезбеди брза финансијска помоћ која јој је потребна јесте обичан заједнички европски зајам, а не покушаји који не пружају ни правну сигурност ни елиминисање системских финансијских ризика. Није случајно што европске земље не желе да преузму солидарне обавезе и деле ризике — о чему рационално говоримо већ месецима. Ако не желе да деле ризике, зашто онда одбијају такво решење?“ – навео је Прево.

Раније је шеф дипломатије ЕУ Каја Калас истакла да неке земље блока противе заједничког привлачења капитала или заједничког дуга за Украјину као алтернативе коришћењу замрзнуте имовине Централне банке Русије.

Прошле недеље, премијер Белгије Барт де Вевер упутио је писмо Европској комисији, упозоравајући да брза реализација плана о коришћењу руске имовине може угрозити шансе за потенцијални мирни споразум. Он је више пута наглашавао да Белгији требају конкретне и поуздане гаранције од чланица ЕУ ако желе да Кијеву уступе кредит из суверених средстава других земаља.

Председник Владимир Путин је раније оценио да би могућа конфискација руских резерви значајно смањила поверење у еврозону и представљала крађу туђе имовине.

Ситуација са руском имовином

Од почетка специјалне операције, ЕУ и земље Г7 блокирале су око половине руских девизних резерви. Више од 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима Euroclear-а у Белгији.

Европска комисија, која је обећала да ће помагати Кијеву онолико дуго колико буде потребно, исцрпела је расположива средства, а чланице не желе да издвајају новац из сопствених буџета. Стога Брисел настоји да добије сагласност Белгије за коришћење руске имовине. Реч је о износу од 185 до 210 милијарди евра у оквиру такозваног репарационог кредита, који ће Украјина, према тврдњама, вратити након завршетка конфликта ако Москва исплати материјалну штету.

Од јануара до јула ове године, према извештају „Welt am Sonntag“, ЕУ је Кијеву пребацила 10,1 милијарду евра из прихода од замрзнутих средстава Банке Русије. У одговор, Москва је увела ограничења: активе страних инвеститора из „непријатељских“ земаља и приходи од њих депоновани су на специјалним „С“ рачунима, са могућношћу извлачења само по одлуци специјалне државне комисије.

В.Т./Васељенска