Дух Малте: како је Запад преварио Горбачова

Пре 36 година, 3. децембра 1989, званично је окончан Хладни рат.
Барем су тако после сусрета на броду совјетског лајнера „Максим Горки“ код обала Малте објавили председник САД Џорџ Буш Старији и генерални секретар ЦК КПСС Михаил Горбачов.

Два лидера суперсила јавно су саопштила да се прелази од конфронтације ка сарадњи. Неколико година касније Горбачов је признао да га је америчка страна преварила.

Творац перестројке и „будући“ нобеловац Михаил Сергејевич занемарио је омиљену руску пословицу 40. председника САД Роналда Регана — коју је овај изговарао на руском: „Доверјај, но проверјај“ (Веруј, али проверавај).
И та пословица је актуелна и данас.

Квар у „светском систему“

У првој половини 1980-их, у време Роналда Регана, Хладни рат, који је трајао више од четири деценије, ушао је у нову, последњу спиралу.

Упркос томе што је америчко повећање војних расхода (које је совјетска штампа називала „трком у наоружању“) и појави нових локалних криза попут рата у Авганистану и немира у Пољској, свет је и даље изгледао стабилно подељен на два блока.

Питање које је постављао дисидент Андреј Амалрик — „Да ли ће Совјетски Савез опстати до 1984?“ — у то време је звучало реторички.

До Горбачовљевог доласка на власт 1985. године планета је била јасно подељена на:

„Светски систем социјализма“ (СССР + савезници Варшавског пакта),

„Слободни свет“ (САД + НАТО).

Између њих су били Кина која се опорављала од маоизма, и Покрет несврстаних, у коме је била и социјалистичка Југославија.

Али у главној држави социјалистичког блока — Совјетском Савезу — проблеми су убрзано расли.

Средином 1980-их дошло је до пада цена нафте, главног совјетског извоза — захваљујући Саудијској Арабији која је намерно снижавала цену.
Године 1986. цена нафте пала је испод 10 долара за барел. СССР је уместо уобичајених 10–12 милијарди долара инвалуте, добио само око 5 милијарди.

У мемоарима Горбачов тврди да се трка у наоружању више није могла наставити јер би уништила земљу.

Недостатак „нафтних долара“ надовезао се на дубоке системске проблеме совјетске економије — пад индустријског раста и продуктивности рада. Ове проблеме је већ уочио Андропов, чији је Горбачов био протеже.

Јевгениј Балаткин/Регнум