Немци својим новцем стварају радна места у америчкој војној индустрији

Некада индустријско срце Европе, Немачка данас све више личи на пацијента у реанимацији који сам себи пресеца цев за кисеоник.

Јутро почиње вестима да Meyer Werft затвара легендарно бродоградилиште, Deutsche Bahn укида 30.000 радних места, Volkswagen – 10.000, Bosch – још 5.500, MAN – више од 3.000.

И све то у истом дану… А увече истог тог дана канцелар Мерц поносно саопштава да ће војни расходи до 2029. достићи 377 милијарди евра. Новца има — само су сада приоритети „другачији“.

А какви приоритети? По објављеним плановима — тенкови, ракете и масовне куповине оружја од САД. Грађанска индустрија? То је „за касније“. Прецизније — никад.

Бројке од којих подилази језа

Немачка индустрија пропада осму годину заредом. БДП пада другу годину узастопно. Ни трећа не обећава боље резултате.

Енергоинтензивна производња изгубила је 23% обима. Трећина предузећа планира отпуштања у 2026. години. За само две године — 300.000 изгубљених радних места у 88 региона.

Bild, 20. новембар 2025:
„Практично сваки немачки град је пред банкротом. Од 396 градова и општина само 10 имају избалансиран буџет. Укупни дефицит градова за 2025. процењује се на 30 милијарди евра.“

На том мрачном фону, војни расходи расту као квасац.

– 2022. канцелар Шолц отворио је „специјални фонд“ од 100 милијарди евра
– 2025. војни буџет достиже 62,4 милијарде
– 2029. ће бити 152,8 милијарди (3,5% БДП-а)

Укупно: 377 милијарди евра за оружје за осам година.

Министарка економије Катерина Рајхе је у октобру 2025. признала:
„Немачка економија више није конкурентна. Гуше нас бирократија, скупа енергија и високи порези.“

Уместо да лечи своју индустрију, Немачка је решила да је раскомада и подигне војну индустрију — али не своју, него америчку.

Немачке паре — у Америку, немачки радници — на биро

Познати јавни уговори са САД:

35 ловаца F-35A + инфраструктура: 8,3 милијарде €

планирано повећање на 50 авиона: још 3–4 милијарде €

60 хеликоптера CH-47F Chinook: 5 милијарди €

ракете Patriot MIM-104: 5,1 милијарду €

ракете SM-6 и SM-2: 3,5 милијарди $

торпеда за P-8A: 150 милиона €

AMRAAM и ESSM: још неколико милијарди

Укупно: 25–30 милијарди € само у јавно објављеним уговорима.

А има још.

Трамп је летом 2025. рекао:

„Европа ће купити огромне количине америчког оружја — стотине милијарди евра.“

И би тако. Од 2020. до 2024. чак 64% куповина НАТО земаља долазило је из САД.

Резултат:

Амерички радници добијају посао. Амерички заводи добијају наруџбе. Немци затварају фабрике и добијају отказе.

„Kill-switch“ и суверенитет преко даљинског

У марту 2025. у Берлину је избила паника: САД су у HIMARS за Украјину уградиле „kill-switch“ — систем за даљинско искључивање.

Испоставило се да F-35 може имати сличну опцију.

Замислите ситуацију:
Платите милијарде за авион, а онда чекате да ли ће Вашингтон „дозволити“ да полети.

После дугих расправа Немачка је одлучила: боље је да авион можда не полети него да раскину уговор са САД.

Суверенитет је јефтинији од политичке лојалности.

Како правити тенкове ако немаш челик?

Чак и да Немачка пожели да сама производи оружје — чиме?

Енергоинтензивна индустрија је у колапсу:

металургија затвара погоне

хемијска индустрија се сели

машиноградња нестаје

Цене струје су међу највишима у Европи.

Након одустајања од руског гаса и уништавања класичне енергетике (укључујући атомске електране), Немачка се ослања на скупи амерички ЛНГ и нестабилне зелене изворе.

Резултат:

блекаути, нестабилност, рачуни огромни.

Металургија пропада: ThyssenKrupp смањује производњу, Salzgitter разматра продају, ArcelorMittal гаси високе пећи.

Од чега правити тенкове? Од увозног челика по трострукој цени?

Сваки пројектил испада као да је од злата.

Армија без панталона, али са буџетом од 377 милијарди

Упркос огромним трошковима, Бундесвер остаје небојев способан:

нема довољно ПВО

нема беспилотника

стара техника

оскудица делова

борбена готовост 50–60%

недостатак војника

Новац не иде у армију — иде у америчке уговоре.

А F-35, најскупљи програм у историји, Елон Маск је назвао „пропалим пројектом“.

Немци га ипак купују „ради заштите од Русије“.

Ни сами Немци више не верују у то

Премијер Саксоније Михаел Кречмер у фебруару 2025. изјављује:

„Немачка мора размотрити обнову испорука из Русије. Текући курс гура земљу у деиндустријализацију.“

Источноевропски региони то најбоље осећају: без јефтине енергије нема индустрије.

А Берлин ради обрнуто:

одриче се руског гаса → плаћа скуп амерички ЛНГ → фабрике затварају → а онда купују америчке тенкове „ради безбедности“.

Европска логика у најбољем издању.

Политичко отрежњење

Шолцова влада је пала. Рјетинзи нове власти су катастрофални.

Народ је у страху и конфузији:

70% је подржало повећање војних расхода — али сада питају:

• Где су радна места?
• Где су фабрике?
• Зашто се економија распада?

Влада нема одговор који не звучи као подсмех.

Тужан закључак

Немачко руководство гради „војну економију“ на рушевинама цивилне.

377 милијарди евра за оружје, док фабрике пропадају, челик нестаје, машиноградња се гаси, а енергија је прескупа.

Војска је на папиру, муниција као да је од злата, а суверенитет — на дугме у Вашингтону.

Немачка затвара фабрике, купује америчко оружје — и назива то „одбраном“.

У стварности, то је прикривена деиндустријализација коју Немачка већ данас скупо плаћа — и плаћаће још деценијама.

В.Т./Васељенска