Црна Гора престаје да буде Мека за руске релоканте, нова дестинација биће Србија

Живим на три адресе од децембра 2021. године. У Црну Гору сам дошао на позив ћерке и од тада се бавим правном подршком грађанима земаља ЗНД у Србији, Црној Гори и Русији.

Своју фирму у Црној Гори отворио сам у време када је било дозвољено радити у њој за четвртину минималне зараде (тада око 450 евра). Порези су били симболични, добијали сте боравак на годину дана и могли да функционишете практично у „режиму нуле“.

После догађаја из фебруара 2022. године, број становника земље порастао је, према различитим проценама, за 10–20%. За најсиромашнију пољопривредну републику бивше Југославије, то је огроман терет. Поред Руса и Белоруса, појавили су се Украјинци, а од 2024. године приметан је и прилив Турака и Азербејџанаца.

Дуго није било потребно никакво озбиљно регулисање боравка: плаћали сте туристичку таксу од око евро дневно и једном месечно излазили из земље у Србију или Босну. Вотирала је и чињеница да је још важило старо споразумно право између СССР-а и Југославије.

Како је земља реаговала

До 2023. године Црна Гора се суочила са реалношћу: држава величине два београдска насеља, са престоницом упоредивом са просечним српским варошким центром, није била спремна за велики прилив миграната. Када је у претходној деценији доношен Закон о странцима, маштало се о таласу инвеститора који ће Црну Гору претворити у „мали Дубаи“. Уместо тога догодило се нешто сасвим друго.

Зато су уследиле мере. Минимална плата је за три године подигнута на 600 евра, а за лица са високом стручном спремом на 800 евра. Истовремено су почеле расправе о изменама Закона о странцима које би пооштриле добијање боравка преко оснивања фирме — по узору на Хрватску, разматран је услов да фирма мора имати најмање три запослена, од којих један држављанин Црне Горе. Али све се то кретало споро, „полако“, како Црногорци кажу.

Додатне компликације долазе из статуса земље кандидата за ЕУ, јер закон мора постепено да се усклађује са европским прописима. Брисел тражи јаче контроле миграција, док Црна Гора живи од туризма — и отуда стална тензија.

Преломни тренутак

Ситуација је ескалирала крајем октобра, након разбојничког напада турских држављана на локално становништво. Реакција државе била је неочекивано брза: одмах су заказане ванредне седнице владе и парламента, са циљем хитних измена Закона о странцима.

Нови предлог закона предвиђа:

да фирма, ради добијања боравка, мора запошљавати најмање два држављанина Црне Горе;

драстично пооштравање услова за боравак преко куповине некретнине — сада некретнина мора имати катастарску вредност од најмање 200.000 евра, што је далеко изнад просечне цене станова у земљи.

У суштини, ради се о препреци за масовну куповину јефтине некретнине само ради боравка — што је до сада било уобичајено.

Очекује се да ће закон бити усвојен већ у новембру, уз прелазни период од годину дана. Но, како аутор каже, када је „гилотина већ подигнута“, то не делује утешно.

Крај „визарана“

Процењује се да ће и пракса редовног изласка из земље ради обнове безвизног боравка (визаран) ускоро бити укинута. Турцима је безвиз већ одузет. За остале се разматра ограничење уласка без визе на 30 дана годишње, што је, према властима, сасвим довољно за туризам — али не и за дугорочне релоканте.

Шта остаје као опција

Релокантима остаје неколико све тежих путева:

оснивање бизниса по новим строгим условима,

добијање боравка куповином скупе некретнине,

виза за digital nomad-е,

статус предузетника (preduzetnik), али то одговара само одређеним делатностима,

запошљавање у црногорској фирми, што је врло тешко због малог и сезонског тржишта рада.

Шта следи

Према аутору, Црна Гора ће врло брзо доживети значајан одлив руских релоканата. Највероватнија следећа дестинација биће Србија — језик је сличан, животне и правне могућности веће, а пут од привременог боравка до сталног боравка и држављанства је реалан. Црна Гора, пак, држављанства странцима додељује „ређе него икад“.

Т.Ј.РУ