Нова Витлејемска звезда, на Божић 2026. године на небу ће се десити изузетно редак спектакл
Фото: ( © Tobias Bjørkli/pexels )
У божићној ноћи, 7. јануара следеће године, нешто необично ће се догодити на небу, извештава Лабораторија за соларну астрономију Института за истраживање свемира Руске академије наука. Марс и Венера наћи ће се поред Сунца, што се дешава једном у 20 хиљада година, а овај невероватно редак догађај научници су назвали „Витлејемска звезда“.
На божићно јутро, милиони православних хришћана ће пешке ићи кући из цркве након поноћне службе. Дочекаће их излазеће сунце и када бисмо могли да покријемо или замрачимо његов блистави диск, остали бисмо без речи од изненађења. Директно испод сунца, светлуцаће две планете Марс и Венера. Тако нешто се никада раније није догодило у људској историји.
С једне стране, ова појава можда не делује посебно. Све планете крећу се у истој равни коју називамо еклиптиком, или Зодијаком. Тако је настао диск гаса и прашине, из којег су се касније планете кондензовале. Зато се чланови Сунчевог система стално (визуелно) налазе једни поред других и поред Сунца. Али, то је само једна страна приче.
С друге стране, колико се често нешто овако дешава? У Лабораторији соларне астрономије направили су прорачуне, а резултати буквално остављају без даха. Спајање Сунца, Марса и Венере само по себи је, испоставља се, ретка појава. Следеће ће се догодити тек у XXIII веку. Раније се нешто слично десило у јулу 1669. године, у априлу 1682. и у јуну 1968.
Али ни то није најинтересантније. Да се баш на Божић овако распореде се дешава једном у 20 хиљада година. Другим речима, за Божић (а славимо га око 2 хиљаде година) ова појава се није догодила и зато је Лабораторија ову појаву назвала Витлејемском звездом:
„То је само уметнички опис. На Божић се на небу дешава нешто необично. Како другачије, него симболично назвати ‘Витлејемска звезда'“, каже руководилац Лабараторије, Сергеј Богачев.
Та иста Витлејемска звезда описана у Новом завету је свакако била нешто друго, али шта је то било, остаје мистерија, објашњава Сергеј:
„Да ли је уопште на небу постојала нека необична звезда у време Христовог рођења, и шта је она била, можемо само да нагађамо. Пошто се у Библији помиње исток, то је могла бити Венера. Али тај догађај нема никакве везе са садашњим стварним астрономским појавама. Јер, видети на ноћном небу, у време када се појављују звезде, спајање Венере и Марса са Сунцем – једноставно је немогуће. Једном у 20.000 година, само размислите о томе. Последњи пут се нешто слично догодило током палеолита, каменог доба“, и додаје:
„Ако веза догађаја са Божићем даје му додатну романтичну или мистичну ауру у вашим очима, за то постоје чисто математички разлози. Овај догађај је свакако први пут у историји овог празника, а ако датум посматрамо одвојено од било које конкретне религије, већ само као календарски датум, највероватније је први у историји људске цивилизације“, преноси Комсомољскаја правда.
РТ
