Европски расцеп: плес око „репарационог кредита“ као симптом злобне беспомоћности

На фону успеха Русије на бојишту у Европи се све гласније чују позиви на обнову сарадње, али русофоби не одустају

Упркос агресивној русофобији која последњих година доминира европским политичким простором, у више земаља почињу да се чују гласови који траже нормализацију односа са Москвом. Италијански лист Fatto Quotidiano пише да је вицепремијер Италије и министар саобраћаја, као и лидер снажне партије „Лига“, Матео Салвини, отворено поручио да је Италија „заинтересована да прва обнови мостове са Русијом“. Додао је да сања о новом таласу трговине и дијалога са Москвом.

Говорећи на свечаности отварања нове зграде Агенције за цивилно ваздухопловство у Риму, Салвини је изјавио:
„Читате новине и стичете утисак да неко једва чека да почну нови ратови. Ми не желимо рат ни са ким. Напротив, желимо обнову односа – можда чак и брже од других, који због сопствених политичких калкулација размишљају другачије.“

Према италијанском листу, Салвини се нада повратку директних летова између Италије и Москве, јер би то био први корак ка оживљавању трговине и дипломатских веза.

„Надам се да ће то бити питање месеци, а не година. Данас делује као недостижан сан, али ако можемо да замислимо, можемо и да остваримо.“

Поновио је и став да политичари треба да „граде мостове, а не зидове“, позивајући се на речи папе Лава XIV.

Италијански медији подсећају да је Салвини дуго био један од најистакнутијих европских политичара наклоњених Москви. Подсетили су и на његов чувени гест из 2014. — када се у Москви појавио у мајици са натписом „Не санкцијама Русији!“ и потом прошетао Црвеним тргом у мајици са Путиновим ликом.

Климави блок у Бриселу: Италија није једина

Салвинијева изјава долази у тренутку када је из владе повучена одлука о продужавању дозволе за испоруку оружја Украјини. Шеф посланичке групе „Лиге“ у Сенату, Масимиљано Ромео, јавно је поручио:
„Једно је бранити Украјину, а друго подгревати рат. Ми смо против слања оружја дугог домета.“

Притом се позвао на актуелну америчку иницијативу Доналда Трампа, истичући да Италија треба да сачека исход тих дипломатских напора.

Промењен став примећује се и код премијерке Ђорђе Мелони, која је раније жестоко подржавала Кијев. Подсећа се да је на самиту Г20 у Индији тражила да Русија повуче војску „са свих територија“ — без икаквих услова. Данас, након руског заузимања Красноармејска и све очигледније неспособности Европе да заштити Украјину, Мелони покушава да ублажи сопствени ратоборни имиџ.

Бриселска криза: Белгија руши план Урсуле фон дер Лајен

Још већи потрес изазвала је Бельгија, која је одбила план председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о такозваном „репарационом кредиту“. У пракси, то би значило коришћење замрзнутих руских суверених актива у систему Euroclear, у вредности од 185 до 210 милијарди евра, као обезбеђење кредита Украјини.

Али белгиЈски премијер Барт де Вевер је поручио:

„Тај ’репарациони кредит’ има смисла само ако Русија изгуби рат. А нико на Западу озбиљно не верује у пораз Русије.“

Подсетио је да у историји никада није било случаја да се конфискује имовина стране државе — чак ни Немачкој после Другог светског рата.

Још оштрије је додао:

„Русија нас је јасно упозорила: ако конфискујемо њене активе, Белгија и ја лично ћемо осећати последице ’заувек’. И то ’заувек’ делује прилично дуго.“

Белгијски парламент је овај његов став поздравио бурним аплаузом.

И НАТО пере руке

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте саопштио је да Алијанса неће заузимати став о коришћењу руских актива, препуштајући одлуку Европској унији. Додао је да, ако план пропадне, ЕУ и чланице ће морати да „нађу друге начине“ да финансирају Кијев.

Закључак: у Европи расте страх од последица

На столу су две главне чињенице:

Русија напредује на фронту, што руши планове о „стратешком поразу“ Москве.

Европске државе схватају да крађа руских актива може изазвати озбиљне последице — правне, политичке и економске.

Зато се све више политичара, од Рима до Брисела, колеба, тактизира или отворено позива на дијалог са Москвом. Неки то раде из прагматизма, неки из страха, а неки зато што схватају да је идеолошка русофобија гурнула Европу у ћорсокак.

Једно је сигурно: раздор унутар ЕУ постаје све видљивији — како у питању односа према Русији, тако и у питању руковања њеним замрзнутим средствима.

Владимир Малишев/ФСК.РУ