Тајна Ковчега завета: шта се заиста крије испод Храмовне горе

Где је нестао најсветији предмет Старог завета? Шта се налази испод „Камена Основања“, на месту где су се укрстиле историја, религија, политика и легенде? Истражујемо: од библијских предања до авантуре у стилу „Индијане Џонса“ из почетка XX века.

Празнина у Светињи над светињама

У време Другог храма, током новозаветних догађаја, у Светињи над светињама више није било ни Ковчега завета, ни скрижaља — ничега што је некада ту стајало. У средишту Храма налазио се само делић голе стене, познате као „Камен Основања“ (ивр. Евен ха-штија).

Нестао предмет који је обликовао историју

Ковчег завета нестао је готово шест векова пре Христовог рођења, највероватније када је вавилонски краљ Навуходоносор II разорио Јерусалим и уништио Први храм (586. год. пре н. е.).

Библија детаљно набраја предмете које су Вавилонци однели — али Ковчега на списку нема. Када су се Јевреји вратили из ропства, Светиња је била празна.

Главне теорије о нестанку Ковчега

1. Верзија пророка Јеремије:
Према предању, Јеремија је предвидео разарање града и сакрио Ковчег на планини Нево (данашња Јордан).

2. Подземни ходници:
Талмудисти сматрају да је цар Јосија сакрио Ковчег у мрежу подземних тунела испод Храмовне горе.

3. Етиопска верзија:
Према најегзотичнијој причи, Менелик I — син Соломона и краљице од Сабе — однео је прави Ковчег у Етиопију, где се, наводно, и данас чува у Аксуму. Приступ има само један монах.

Највероватнија верзија:
Вавилонци су га једноставно разбили да би узели злато, као и остала храмовна украшена предмета. Због тога у списковима трофеја Ковчег није наведен.

Камен који држи свет

„Камен Основања“ је најсветија и најспорнија стена на планети. За Јудејце то је центар света; за муслимане место са којег се пророк Мухамед вазнео на небо.

Према јеврејским предањима, Бог је створио свет управо од тог камена — бацио га је у праисконски хаос и од њега је почело ширење целе материје у свемиру.

Предање даље каже:

Адам је на овом камену принeо прву жртву.

Нoје је овде подигао жртвеник након потопа.

Авраам је на ову стену положио свога сина Исака пред жртвовање.

Историјски у изворе улази за време цара Давида. Соломон је на овом месту подигао Први храм, у чијој је Светињи над светињама камен служио као природни постамент за Ковчег завета.

После Храма – запустелост, па исламско светиње

Римљани су 70. године н. е. разрушили Други храм. Место је потом постало сметлиште.

Када су 638. године у Јерусалим ушле арапске војске, халиф Умар наредио је чишћење простора. Скала је у исламу постала место ноћног путовања Мухамеда (ал-Исра ва-л-Ми‘раџ).

Године 691. подигнут је чувени златни Куполa Стене (Куббат ас-Сахра), који стоји и данас.

Подземна мистерија: „Колодaц душа“

Испод камена налази се природна пећина, названа „Колодaц душа“. На њеном поду је камена плоча која одзвања – што указује на празнину испод.

Постоје две тумачења:

1. Рационално – дренажа за жртве

У доба Храма крв жртвених животиња сливала се у систем канала дубоко испод Горе.

2. Мистично – врата хаоса

Према предању, испод камена лежи праисконска водена бездан која претходи створеном свету. Камен је „чеп“ који спречава да се хаос врати и потопи свет.

Авантуристичка експедиција која је узбуркала свет

Почетком XX века појавила се теорија да је испод „Колодца душа“ тајна одаја у којој је сакривен Ковчег.

Британски аристократа Монтегју Паркер предводио је 1909–1911. авантуристичку потрагу која је завршила као један од највећих скандала у историји Јерусалима.

Покретач идеје био је Фин Валтeр Јувелиус, мистик који је тврдио да је у Књизи пророка Језекиља пронашао шифровану мапу скривеног блага.

Паркерова група:

поткупила је османске власти,

копала тунеле под градом две године,

тражила Ковчег, Скрижaље, Менору и легендарно злато Храма.

Када ништа нису нашли, покушали су да продру у сам Куполa Стене, ноћу, уз помоћ митa.

Скандал је избио када их је открио обичан стражар. Уследили су нереди, Паркер је побегао на јахту из Јафе, а османски гувернер је ухапшен.

Од тада је Вакф увео строгу забрану археолошких радова на Храмовној гори — и та забрана важи до данас.

Једини добитак ове авантуре били су прецизни подземни планови Јерусалима које је израдио доминиканац и археолог отац Луи-Ијаг Вeнсан, а који се користе и данас.

Протојереј Сергеј Успенски