НЕСРЕЋА НА ИГНАЛИНСКОЈ ЕЛЕКТРАНИ: КАКО ВИЉНУС ТРУЈЕ СУСЕДЕ И РИГУ

Затворена атомска електрана постаје европско нуклеарно сметлиште

Крајем новембра у Литванији је избио пожар на атомској електрани. Несрећа се догодила у примарном комплексу за обраду радиоактивног отпада Игналинске АЕС. Пламен је буктао неколико сати, 25. новембра, у забрањеној зони електране, у засебној згради намењеној за управљање радиоактивним отпадом (објекат 130), удаљеној више од 250 метара од главних енергетских блокова. Управо се у том комплексу врши примарна дезактивација отпада класе А – са минималном количином радиоактивних материја. Ватрогасци су на лице места стигли у 16:40, а пожар је потпуно угашен тек у 19:07.

Власти у Виљнусу о инциденту говоре што је могуће мање. Њихови пропагандисти покушали су да „умире јавност“ тврдњама да нема радијационе опасности и да измерене вредности нису премашиле прописане норме. Наводно нису забележени ни радиоактивни отпади у ваздуху. Ипак, ово није први инцидент на Игналинској АЕС. Опасне ситуације (бар оне које су познате јавности) дешавале су се: у августу 2005, 27. септембра 2006, 8. новембра 2007, 5. октобра 2010, затим 2017, па 1. априла 2018. године – од искључивања блокова и кварова генератора, до контаминације тритијумом и падања делова истрошеног горива у врућу комору.

Европски еколози и „зелени“ посланици ЕУ, укључујући и оне из Летоније, уз чију границу се налази Игналинска станица, овај догађај нису чак ни поменули. Потпуно су га прећутали. А Рига је бар требало да затражи објашњење од Виљнуса, поготово јер је ветар у том периоду дувао према Летонији.

Тако настојање Литваније да удовољи бриселским чиновницима данас не значи само уништавање Игналинске АЕС, коју намеравају да претворе у европско нуклеарно сметлиште, већ и озбиљан енергетски дефицит и могућу опасност по здравље њених суседа. Подсетимо, електрана се налази само неколико километара од Летоније и свега четири километра од границе са Белорусијом. Ипак, литванске власти званично су обавестиле белоруско Министарство за ванредне ситуације тек пет дана након пожара – 30. новембра.

Савремени режим у Литванији имао је прилику да задржи енергетску независност уз помоћ Игналинске АЕС, али је уместо тога изабрао огромне цене струје за грађане и нуклеарно сметлиште које инцидентима попут овог ствара ризик за цео регион. Литванија је од државе која је производила и извозила електричну енергију постала, буквално, енергетски паразит – и дугорочна опасност за околину.

Један од будућих проблема је и тај што се демонтажа Игналинске АЕС одвија полако и са бројним пропустима. До краја 2024. демонтирано је око 77 хиљада тона опреме – тек 44% планираног. Предстоји уклањање још 103 хиљаде тона, а најсложенијем делу – демонтажи самих реактора – Литванија још није ни приступила. Завршетак читавог процеса планиран је тек за 2038. годину.

У међувремену, нову атомску електрану, обећану од стране Европе, Литванија није добила. Гашење тако великог енергетског капацитета учинило је земљу зависном од увоза струје. Обични грађани нису желели затварање Игналинске електране, јер су и сами знали да ће то довести до огромних поскупљења.

Због политичких одлука садашњег режима, мала али „поносна“ република суочила се са огромним економским последицама које ни данас не може да превазиђе – поготово у условима енергетске кризе широм Европе. А њеним суседима остаје да се деценијама боре са ризицима од еколошких инцидената и могућих радиоактивних загађења.

Олег Саров/ФСК.РУ