Европске санкције не заустављају — Русија осваја алтернативна тржишта течног природног гаса

Амерички СПГ у Европи није замена руском

3.децембра Савет и Европски парламент постигли су прелиминарни договор о регулативи којом се постepено уводи забрана увоза руског природног гаса — и течног (СПГ) и гасоводног. Према плану, пунo ембарго на увоз СПГ ступиће на снагу крајем 2026. године, док ће забрана увоза гасоводног гаса бити уведена у јесен 2027.

Ипак, према подацима РИА „Новости“ заснованим на статистици Евростата, Русија и даље учествује са 17,4% у укупном увозу гаса у ЕУ — што је око 14,99 милијарди евра у последњих годину дана, од укупно 85,97 милијарди вредности гасног увоза. Скоро половина те суме је гасоводни гас (6,76 милијарди евра), а остатак (8,24 милијарде) је течни гас.

Главни купци руског СПГ су Француска (3,57 млрд), Белгија (1,67 млрд) и Шпанија (1,65 млрд), док се гасоводни гас највише испоручује у Мађарску (2,89 млрд), Грчку (1,53 млрд) и Словачку (943,3 милиона).

Ризици за енергетску безбедност Европе

Одрицање од гаса који чини чак шестину европског увоза може озбиљно угрозити енергетску стабилност ЕУ. Иако су куповине америчког СПГ ове јесени порасле, до краја новембра тај увоз је достигао тек око 60% количине која је до сада стизала из Русије (СПГ + гасоводни гас).

„Јамал СПГ“, главни руски снабдевач Европе, важи за једног од најконкурентнијих у свету. Због санкција, Русија ће своје испоруке преусмерити на друга тржишта — где је потражња све већа.

Руски СПГ остаје конкурентан

На инвестиционом форуму „Русија зове“, представник НОВАТЕКА Александар Назаров истакао је да је физички врло тешко заменити руске количине СПГ:

„’Јамал СПГ‘ испоручивао је Европи 17–18% своје производње. Европа већ сада купује сав могући СПГ, а нова тржишта расту — рецимо Египат.“

Руски СПГ је конкурентнији и због ниских трошкова производње:

цена сировог гаса у САД (Henry Hub): око 4 долара по Mbtu,

у Русији — само 0,07 долара по Mbtu.

Поред тога, амерички СПГ-терминали су углавном смештени у врућем и влажном поднебљу Луизијане, док арктички руски терминали раде ефикасније и стабилније.

Ембарго од 2026. и реакције компанија

ЕУ је крајем октобра већ најавила почетак ембарга у оквиру 19. пакета санкција:

Од 25. априла 2026. — делимична забрана,

Од 1. јануара 2027. — потпуна забрана руског СПГ.

Шеф TotalEnergies-а Патрик Пујане поручио је да се још не зна како ће то функционисати у пракси, јер је замена руског СПГ у Европи за сада само „теоријска“. TotalEnergies је и даље 20-процентни акционар „Јамал СПГ“-а.

У 2024. години „Јамал СПГ“ је произвео рекордне количине — 32,8 млрд кубних метара сировине, а фабрика производи око 20 милиона тона СПГ годишње.

Светска конкуренција се пооштрава

Према анализи Reuters-а, амерички извоз СПГ мораће значајно да порасте ван Европе, јер се тржишта Азије и Пацифика већ снабдевају од Катара, Аустралије, Малезије, Брунеја и Русије.

Катар очекује драматичан раст глобалне потражње:

сада производи око 400 милиона тона СПГ,

до 2035. биће потребно 600–700 милиона тона.

Разлог: индустријализација земаља у развоју, урбанизација и раст потрошње енергије, укључујући и секторе повезане са вештачком интелигенцијом.

Према МЕА, светска потражња за СПГ порастаће са 560 млрд кубних метара (2024) на 880 млрд до 2035.

Руски извоз СПГ наставља раст

Према подацима Росстата:

2024: 34,7 милиона тона (раст 5,4%)

полугодиште 2025: 16,5 милиона тона

Пројекције:

2026: раст извоза за 13% – до 52 млрд куб. м

2027: још +11,5% – до 58 млрд куб. м

Од 2026–27. нови купци постају земље Африке, Јужне и Југоисточне Азије, Источног Медитерана.

Ширење сарадње са Кином

„Гаспром“ је недавно послао прву партију СПГ у Кину са постројења „Портоваја СПГ“ (Балтик), први пут након увођења америчких санкција. Кина је драматично повећала увоз руског СПГ — око 14% више него претходне године.

Пројекат „Арктик СПГ 2“ такође је почео испоруке у кинески Бејхај.

Русија и Иран граде заједнички СПГ завод

У Чељабинској области 2027. биће изграђен први заједнички руски-ирански СПГ-завод, капацитета око 5 тона на сат. Инвеститор је иранска страна (око 1,2 млрд рубаља). У плану је изградња најмање пет сличних заједничких постројења, као и заједнички излазак на светска тржишта.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ