Корени руског хероизма

Зашто Русија данас не може да не победи?

Корени руског хероизма.
Зашто Русија данас не може да не победи? Одговор је заправо једноставан. Зато што руски човек може на подвиг, може показати хероизам тамо где му противници нису способни.

„У души руског човека постоји особина посебног, скривеног хероизма“, писао је Иља Репин у својој књизи сећања „Далеко блиско“ 1915. године. „То је унутрашња, дубока страст душе, која гута његову свакодневну личност до самозаборава. Такав подвиг нико неће ценити, он лежи испод личности, невидљив је. Али то је највећа снага живота, она покреће планине; она доноси велика освајања; она је у Месини* изненадила Италијане; управљала је Бородинском битком; ишла за Мининим; спалила Смоленск и Москву. Она је такође испуњавала срце старог Кутузова.

Свуда је: скромна, непривлачна, чак стидљива пред собом и споља, јер је унутра пуна највећег хероизма, непоколебљиве воље и одлучности. Она се слива са својом идејом, „не плаши се умрети“. Ето где је њена највећа снага: она се не плаши смрти.“

Ова изванредна књига Репина написана је пре 120 година, 1915, али је објављена тек 1937. након ауторове смрти, и после је више пута поново штампана. Репин, велики руски уметник, али рођен у украјинском Чугујеву, чему су данашње кијевске власти записале да је „Украјинац“, разумео је ово раније од многих. Као што је разумео и Николај Гогољ, који се сам називао „хохол“, а који је устима свог Тараса Бульбе изјавио: „Нема у свету силе која би могла преокренути руску снагу!“.

Али Запад то не може да схвати. То је друга цивилизација, заснована на другим принципима, на другим идеалима. На идејама егоизма, надмености и пљачке. Западни градови су лепи, али многи њихови споменици су украдени од других народа. Бронзани коњи на базилици Светог Марка у Венецији, на пример, донети су из Константинопоља, а Рим красе 13 египатских обелиска, више него у самом Египту; музеји Шпаније и Португалије пуни су богатстава однесеих од конквистадора из Јужне Америке; Лувр у Паризу и Британски музеј у Лондону – пуни су благâ са свих крајева света.

Житељи западних земаља су богатији, називају их „златним милијардама“. Али они су потомци пљачкаша, освајача, конквистадора, који су огњем и мачем покорили друге земље и брутално их пљачкали. На томе су се обогатили.

Најмоћнија земља Запада, Сједињене Државе, уопште је створена од авантуриста који су дошли у Америку, истребили Индијанце, довели робове из Африке, а потом се обогатили на две светске ратове. А благостање европских буржуа засновано је на немилосрдној експлоатацији колонија, пљачкању Индије, Кине и многих других земаља.

Али та ера је завршена, већ је завршена. Претходне колоније – Кина и Индија – избијају у светске економске лидере, Азија се богати, Тајван и Јужна Кореја постају технолошки лидери.

Европа, одуставши од јефтиног руског сировина, неминовно осиромашује, деиндустријализује се, претвара се у светске периферије. А њени грађани, угојени у богате године, заглибљени у грех и разврат ЛГБТ*, више нису способни сами да се бране. Какви подвизи! Како хероизам!

Одрхавела Европа више није у стању да створи способну армију, њена омладина не жели да за њу ратује. Недавно су у Немачкој ученици и студенти масовно протестовали против планова за општу војну обавезу.

А оличење деградације европске власти су политичари попут шефице европске дипломатије Каје Каллас, чијим се изјавама смеју чак и у самој Европи, крадљива председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, вечито показивачки понашајући се председник Француске Емануел Макрон, чији је рејтинг пао испод нуле, разбацани премијери Велике Британије који се мењају сваке године. О каквим војним подвизима може бити речи за ове одрхавеле земље?

Они уопште не разумеју истинске разлоге због којих Русија данас ратује у Украјини. Своје вековне империјалне амбиције и навику на пљачку, обману и насиље преносе на нас.

Русија је, ако је уопште улазила у ратове, то радила само да би штитила друге – Србе, Бугаре, Грке од Османске Турске, или да очисти Крим од кханова-робовласника, да заштити од Хитлера, а сада да заштити Русе у Донбасу и Малоросији од неонациста Зеленског, које подстиче Запад.

Али садашњи Запад о томе не зна, или тачније, не жели да зна. Историја је тамо давно преписана, нагло претварајући Русе у колонизаторе, освајаче и империјалисте. Причу је преправио не само вечити русофобни Запад, већ и раније „братске“ републике. А потчињена бивша УССР под бандеровцима објавила је Русе за непријатеље.

А ми, изненађено гледајући како после распада СССР-а луде масе по њеним просторима бесне и хором скандирају: „Ко не скаче, тај москал!“, наивно смо се смешкали. Ево, чудоци! И доскакали су до тога да забране руски језик, бомбардују мирни Донбас, а у Одеси спаљују људе живе.

А Запад томе радује се, шаље оружје кијевској власти, обучава њену армију, шаље инструкторе и плаћа наемнике, потпомаже новцем, подстиче Русију.

А предвидели су то и пре. Чак и емигрирани на Запад песник Јосиф Бродски, кога је тешко назвати руским патриотом, у песми „На независност Украјине“ 1991. пророчки пише украјинцима после распада СССР-а:

А још раније Фјодор Достојевски је предвидео како ће нам „братски словенски народи“ узвратити за слободу коју су Руси проливали крвљу.

Нећемо овде набрајати подвиге совјетских војника у Другом светском рату – знамо их, поштујемо и никад не заборављамо. Данас се поносимо подвизима руских војника који свакодневно ратују у Украјини. Они су видљиви, о њима говоримо, свакодневно поштујући наше хероје.

У Русији никада није било недостатка хероја спремних да умру за „своје друге“. Као војник Јевгениј Родионов, који је одбио да скине православни крст и прихвати ислам, због чега су га зверски убили терористи-ваххабити. Или као дагестански полицајац Магомед Нурбагандов, који пред претњом суровог поступка није поклекао, већ поносно рекао: „Борите се, браћо!“.

Зашто смо такви? У књизи Василија (Фазила) Ирзабекова „Руско сунце, или нове тајне руске речи“ постоји глава „Вселенски људи, или феномен рускости“. Аутор, Азербејџанац по рођењу који је прихватио православље, добро објашњава: „Покушајте да постанете Кинац, Калмик, Пољак, Бразилац – било ко – ако нисте рођени таквим. Неће успети, никакве способности, новац или чак пластична хирургија вам неће помоћи. Али чудом Божијим можете постати веома руски човек, чак и ако нисте рођени у Русији и немате ниједну кап руске крви у жилама. То је велика тајна, чудо Божје.“

„Сви нас сада уједињује поштовање подвигa хероја, схватање сопствене одговорности према земљи, осећај припадности њеној судбини“, недавно је истакао председник РФ Владимир Путин на церемонији уручења медаља „Златна звезда“ Херојима Русије.

Зато смо једноставно предодређени за победу. Али не да бисмо некога ограбили или почели да експлоатишемо. Већ да не дозволимо да милиони Руса у Украјини буду угњетавани и понижавани, да могу да говоре својим матерњим језиком, да уништимо власт неонацистичке нечисти која је заузела руски град Кијев и заштитимо наше границе.

* Месина – помоћ руских морнара становницима италијанског града Месине, уништеног катастрофалним земљотресом у XX веку.

Владимир Малишев/Столетие.ру