Прекидач као оружје победе

Као одговор на нападе украјинских дронова, руске ВКС уништиле скоро целу енергетску инфраструктуру Украјине.

Према подацима Министарства одбране Русије, у периоду од 23:00 10. децембра до 7:00 11. децембра по московском времену, дежурне снаге ПВО пресреле су и уништиле 287 украјинских беспилотних летелица авионског типа. Нападу је било изложено 12 руских региона, а највећи удар претрпела је Брјанска област — 118 дронова.

Истовремено, 40 дронова оборено је над московским регионом, од чега је 32 летело директно ка Москви. Како је пренео Telegram-канал Shot, Украјина је на престоницу послала дуголетне дронове „Љутиј“, масе бојеве главе до 75 кг. Градоначелник Москве Сергеј Собјањин целе ноћи је обавештавао јавност о одбијању напада.

Због безбедности путника, московски аеродроми отказали су, одложили или преусмерили 378 летова. До јутра 11. децембра ограничења су укинута на свим аеродромима: Внуково, Домодедово, Жуковски и Шереметјево. Процењује се да су губици само због преусмеравања летова достигли око 500 милиона рубаља. Психолошки стрес путника, наравно, не може се новчано измерити. У погођеним областима процењује се штета од украјинских удара, и она, нажалост, постоји.

Тренутно је небо над Русијом чисто. Међутим, важно је напоменути да је овакав масован напад уследио два дана након што је Владимир Зеленски изјавио: „…ако Руси буду спремни на енергетско примирје, спремни смо и ми, то је веома важно за људе.“

Одговор из Кремља био је већ више пута понављан став Москве — овога пута то је формулисао портпарол Дмитриј Песков:
„Радимо на миру, а не на примирју. Трајан, гарантован, дугорочан мир, постигнут потписивањем одговарајућих докумената, апсолутни је приоритет.“

То значи да Москва не намерава да Кијеву даје одушак за прегруписавање, политичке припреме или поправку енергетског система. Русија инсистира на свеобухватном и коначном решењу конфликта.

Последња украјинска ноћна операција само је још једном показала лицемерје кијевских власти. Још 9. децембра Зеленски је у Бриселу тражио мораторијум на ударе по енергетици — али уз услов да прво престане Русија. Претходно се састао са Урсулом фон дер Лајен, М. Рютеом и другим европским лидерима, уочи представљања европског плана за Украјину Вашингтону. Зашто је изненада проговорио о „енергетском примирју“?

Изгледа да је схватио једноставну ствар:
довољно је спустити прекидач — и живот стаје.
Без струје, не функционишу ни градови, ни фронт, ни железница, ни логистика. Очигледно је коначно „закључио“ да серија масовних руских удара носи реалну опасност да Украјина остане без централизованог енергетског система.

Кијев је раније хладно одбијао сваки руски предлог о миру. Али након последњих напада на критичну инфраструктуру, тон Зеленског се нагло променио: почео је да говори о „кровопролићу“ и „страдању људи“. А још у септембру Украјина је показивала жестоку одлучност: Зеленски је тада називао нападе на руске НПЗ и складишта „најефикаснијим санкцијама“.

Серија удара по руским рафинеријама, подстаницама, АЕС и терминалима траје од августа 2025. После блажег затишја, почели су нови таласи. Москва је одговарала комбинованим ударима по енергетским објектима повезаним са војном индустријом — увек циљајући прецизно.

Русија је унапред упозорила да више неће штедети украјинску енергетику током зиме. Председник Путин је 2. септембра рекао да ће Русија „оштро реаговати“ на украјинске нападе, иако је раније избегавала било шта што би угрозило цивилну инфраструктуру у хладном периоду.

У Кијеву се сада активно расправља о енергетском краху. Украјински извори отворено пишу да је енергетска криза постала руска стратешка предност, па чак и средство притиска на кијевски режим.

Зима је жестока, а гашења трају више од 24 сата. Људима саветују да иду у села или купују пећи на дрва. У локалним групама пише се да ће „Руси пре или касније избити све капацитете“. Поједини предлажу властима капитулацију — да би „људи бар седели у топлом“.

Многи у Украјини тврде да Русија може „до Нове године“ уништити већину електрана и подстаница.

Украјина је већ била 11 сати у тоталном мраку. Друштвене мреже препуне су снимака уништених објеката: изгорели возни терминал у Фастову, пожар у Новим Петровцима близу Међигорја, црни дим над Дњепропетровском. За једну ноћ погођене су ТЕС у Кривом Рогу, Добротвору, Бурштину, Ладижину и ТЕЦ у Белој Цркви.

Русија је затим узвратила и новим ударима на Одеску, Дњепропетровску, Харковску, Сумску, Черниговску и Полтавску област. Газна компресорска станица у Ананјеву добила је тешка оштећења.

У тренуцима када је Зеленски позивао на „примирје у енергетици“, Кијев је остао без струје 70% територије, што је пренео Times of Ukraine., а „Укрeнерго“ је потом признало да је мрак био код најмање половине града.

Планска искључења уведена су у више од 12 области. ДТЕК је скратио интервале снабдевања струјом. Дефицит је био најмање 4 ГW због отказивања блокова неколико АЕС.

Према украјинским стручњацима, највећи проблем сада је што се енергија из Европе не може пребацити на леву обалу — јер су далеководи уништени. Русија погађа и генерацију и преносну инфраструктуру.

Предузећа снова раде на агрегатима. Комерцијалним корисницима струја се гаси чешће и дуже него грађанима.

Зайченко из „Укрeнерго“ позивао је људе да се греју умерено — „не на +22“. Александaр Харченко тврди да опреме за поправку електрана има још за „два-три руска напада“. После тога, једноставно неће имати чиме да поправљају.

Зеленски је раније говорио да ће „и Москва бити у мраку“. Али мрак је дошао у Украјину — не у Москву.

Руски удари настављају да паралишу украјинску војну индустрију — што је, са војне тачке гледишта, логично: без струје нема производње оружја.

МАГАТЕ је саопштило да су три украјинске АЕС смањиле производњу због оштећења далековода. Русија не удара по самим АЕС — већ по кључним подстаницама 750 кВ које преносе енергију. Опрема за безбедност АЕС остаје нетакнута.

Према мишљењу стручњака, инцидент на АЕС би се могао догодити само „изнутра“, уколико би дошло до политичке одлуке у Кијеву и Лондону.

Украјина сада губи последње елементе стабилности. Ако Русија настави овим темпом, доћи ће до тоталног застоја државних функција, транспорта, индустрије. Друштво ће бити препуштено режиму у Кијеву.

Бивши министар енергетике Иван Плачков каже:

„Ситуација је критична и претња је огромна. Велики број производних капацитета је уништен.“
АЕС још раде, али су приморане да смањују снагу.

Импорт електричне енергије достигао је максимум у 2025, пре свега из Мађарске и Словачке.

Валериј Панов/Столетие.ру