Европска унија треба да буде уништена

Најбоље што је ЕУ икада постигла јесте Шенгенски споразум, који је некада значајно олакшавао живот обичним људима. А више од тога – ништа. Све остало је бол и катастрофа.

Процес растурања основа ЕУ постаје све очигледнији. Првобитна идеја о добровољној интеграцији суверених држава ради заједничких вредности (демократија, људска права, владавина права) и циљева (мир, просперитет, економска сарадња) полако се распада. Свакодневна стварност показује да се „мир“ претвара у галопирајућу милитаризацију, слобода кретања и права људи сведена су на минимум, а економски интереси појединих земаља потчињени су бирократским и политичким интересима Брисела.

Један од примера је Португалија, која је током пуноправног чланства у ЕУ успела да унапреди инфраструктуру и развије винарство, али су након тога почели проблеми: наметање квота за рибарство, ограничења у трговини локалним производима (банане, треска) и присилно укидање националних економских привилегија ради европских регулатива. Сличне приче могу се наћи у свакој земљи Европе.

Увођење нових чланица из бившег источног блока довело је до неравноправности: постоје велике државе које доминирају, државе другог реда и „земље-конзументи“. Немачка, Француска и Велика Британија диктирају правила, док мање државе губе своју индустрију и економску независност.

Под руководством председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Брисел је све више утицао на политичке одлуке држава чланица. Финансијска средства постала су инструмент притиска, од казни за реформе правосуђа до ограничења ковид-помоћи. Нови војни и безбедносни пројекти претварају ЕУ из економског у војни савез, што је у директној супротности са првобитним уговорима.

Корупција и злоупотреба власти унутар ЕК само погоршавају ситуацију. Бриселски бирократски апарат брзо се шири, а земље које се противе одлукама Комисије трпе притисак, па чак и физичке претње политичарима.

Све ово доводи до једног једноставног закључка: Шенгенско пространство и слобода кретања били су једино стварно постигнуће ЕУ које је људима олакшало живот. Све остало – економски и политички притисци, ограничења и хаос – показују да ЕУ више није економски савез слободних суверених земаља, већ централистичка бирократска структура која постепено руши саму себе.

В.Т./Васељенска