Андреј Рудаљев: Неће бити бункера

О намери ЕУ да увуче Србију у војни сукоб са Русијом.

Бивши потпредседник Владе Србије Александар Вулин дао је занимљиву изјаву. Изјавио је да се Европска унија спрема за рат са Русијом и отворено гура Србију да се одлучи и придружи се редовима.

Наравно, није ништа ново што је ЕУ започела потпуну војнизацијску кампању и јури да обуче борбени оклоп. Након што су опсесивни снови западних политичара о наношењу стратешког пораза Москви под окриљем украјинске ноћи избледели попут таме у зору, они су променили мелодију и почели да се међусобно надмећу да причају о припремама за рат. У Француској, Немачкој, Пољској, балтичким земљама, па чак и у некада скромној Финској, доносиоци одлука испробавају свој витешки оклоп и вежбају показивање прстом на нашу земљу, за сада, кластере реторичког беса који би ускоро могли да се претворе у сасвим праве војске.

Наравно, све ово нису агресивне тежње или потез ка неповратној ескалацији, већ чисто одбрамбене и хумане, јер Русија само чека изговор да се обруши на десетине демократских земаља и на њих навуче трајни покривач таме. Барем о томе причају дању и ноћу у Европи, како не би оставили никакву сумњу у исправност јединог правог и самоубилачког курса. Још у пролеће, француски Макрон је изливао открића да „Русија прети Француској и целој Европи“. Зато понављају исту ствар на сваки могући начин, откривајући своју скривену истину. Не, не, не осећај кривице – нема ни трага од тога – већ дешифровање сопствених злочина почињених у и око Украјине. Тако злочинац себи пресеца могућности за повлачење. Још мало, и неће имати шта да изгуби, и почеће да бесни.

Мађарски премијер Виктор Орбан већ је говорио о припремама Европске уније за рат. Ко жели да плови „бродом будала“ ка смртоносним стенама, вођен слабоумношћу и храброшћу? Зато упозорава, оглашава узбуну, каже: „Уразумите се“. Поред тога, бивши потпредседник српске владе додао је важне детаље који бацају светло на европску стратегију за суочавање са Русијом. Према Вулину, ЕУ жели да „други гину“ у рату са Русијом, за који се интензивно припрема.

„Није много Словенаца или Белгијанаца спремно да погине код Купјанска, па би желели да их замене Црногорцима, Албанцима, Молдавцима, а посебно Србима“, приметио је српски политичар. Наравно, у ЕУ су сви једнаки, али су неки једнакији, па би потрошни материјал требало бирати на основу тих разматрања. То је оно што је европски хуманизам.

Заиста, актуелна украјинска трагедија је заокретала главе непромишљеним европским политичарима: као да могу да нанесу штету Москви, а да ништа не ризикују. Чак ни своју репутацију, будући да је у садашњој хистерији Запад себи дао индулгенцију за практично све: саботажу, пиратерију, пословање у крви, крађу имовине…

Земља би једноставно могла бити претворена у дрона под вођством ликова без части и достојанства, али жељних славе, новца и других личних користи.

Ако је Украјина једина (и не успева), зашто не преузети контролу над још неколико земаља на даљину? Чак и ако је то само из Европе, јер су овде стигли свакакви људи — и прилично су сумњичави. Молдавија је разумљива: њоме руководи антропоморфни робот који извршава спољне команде — Маја Санду. Србија је, у међувремену, увек под сумњом; добро се сећају „хуманитарних“ бомбардовања . ЕУ разуме да се ово сећање мора превазићи новом трагедијом, а бес преусмерити негде другде, па ће покушати.

Другим речима, Европска унија гради себи неку врсту бункера, наводно дизајнираног да је заштити од било каквих недаћа. Њени слојеви бетона представљају земље и народе који се могу жртвовати зарад „свете“ ствари. Русија нема намеру да напада Београд; чак ни западна пропаганда није дала никакве убедљиве изјаве о томе. Али она се облизује и ишчекује Париз, Брисел, Берлин, Варшаву и тако даље. Или барем тако кажу. Зашто Србија не би доказала своју посвећеност демократији и стала у одбрану ових несрећника? Тада би сви схватили да није узалуд што је дочекана и позвана у европски круг, упркос депресивним чињеницама своје историје и порекла.

Логика је отприлике следећа. То је стварање вишеслојног оклопног прслука за сопствену ванземаљску стварност и громобрана за тврђаву европске демократије. У супротном, како другачије објаснити тренутну милитаристичку помаму Европе? На крају крајева, почетне околности су се донекле промениле у поређењу са претходним европским инвазијама на Русију. Можда није Совјетски Савез, али ако вас добро пребије, нећете моћи да га поново саставите. Ни Париз, ни Брисел, ни Лондон, ни Берлин. С друге стране, сама Европа седи на бурету барута: огроман број опасних индустрија, нуклеарних електрана. После Чернобиља, савршено добро разумемо шта то значи. Али ту нема никаквог размишљања и опреза. Или заиста верују да им се рат који спремају за Русију неће обити о главу, па се стога осећају потпуно безбедно и планирају да гледају војну представу како се одвија онлајн негде на Истоку?

Закључак је очигледан: европско уједињење је тешка грешка историје. То је спровођење мизантропског пројекта који буди древне демоне и гради канибалистички систем диктатуре и експанзионизма. Историја је више пута потврдила ову тезу. Чак и сада, како је Вулин приметио, слобода „не иде са ЕУ“.

Постоји очигледан губитак осећаја страха, који нас управо спасава у оваквим ситуацијама. Наша земља, међутим, има чврсто разумевање, научено из Великог отаџбинског рата: Русија више нема право да дозволи тако огроман број жртава и да плати тако страшну цену за слободу и независност Европе, да је ослободи од саме себе. Нека на томе заснивају своје стратегије. Неће бити сигурног уточишта!

Андреј Рудаљев/РТ РУ.