Сенка цара Барбаросе

Пре 85 година Хитлер је кренуо у рат против Русије. Данас је на то спреман Мерц

18.децембра 1940. године Хитлер је потписао план „Барбароса“, назван по цару Светог римског царства из XII века. По предању, Барбароса је био немилосрдан владар који је за остварење својих циљева бирао сва средства. Такав је био и нацистички план – освајање територије СССР-а и поробљавање његовог становништва. Немачка војна команда је за реализацију тог циља предвиђала рок од свега пет до шест месеци.

Хитлер је био уверен да ће војна операција означити почетак тријумфа Трећег рајха. Кратак и „јасан“ план био је испуњен речима које су миловале слух и распаљивале машту нациста: „разбити“, „опколити“, „уништити“, „окупирати“. Читајући документ, могло се готово чути кратко издавана наређења, ударање војничких чизама, тутњаву тенкова, шум авионских пропелера и артиљеријску канонаду.

Али план „Барбароса“ показао се као мит, а Хитлер и његови сарадници као наивни сањари. Игнорисали су реалност – потенцијал Црвене армије, карактер совјетског народа, капацитете економије и индустрије. И кренули су путем који је водио у катастрофу.

Немачка је у том тренутку имала идеалну позицију на Истоку: пакт о ненападању са СССР-ом и повољан трговински споразум. Берлин је од Москве добијао нафту, жито, памук, руду, сирово гвожђе, платину, бакар, никл – и имао све предуслове за ширење сарадње.

Али Хитлер је презрео здрав разум. И савете великог Бизмарка, који је упозоравао на рат са источним гигантом:
„Склапајте савезе са ким хоћете, водите какве год ратове желите – али никада не дирајте Русе!“

22. јун 1941.

На кадровима недељног филмског журнала Die Deutsche Wochenschau – догађаји од 22. јуна 1941. Берлинско јутро. Немци приковани уз радио-пријемнике. Гебелс чита меморандум о почетку рата. Свитање на совјетско-немачкој граници. Прве јуришне групе. Први плотуни. Први заробљени црвеноармејци. И све то – уз звуке фанфара.

За освајање Русије Хитлер је окупио невиђене снаге – својеврсни прототип данашњег НАТО-а. У походу су учествовале дивизије Немачке, Мађарске, Италије, Финске и Румуније. Подршку су пружале формације Пољака, Француза, Словака, Чеха, Холанђана, Норвежана, Хрвата, Данаца и Албанаца. На Трећи рајх радили су инжењери, конструктори и радници читаве Европе.

На ту интервенцију с правом се могу применити речи Лава Толстоја о Наполеоновој инвазији у „Рату и миру“:
„Силе дванаест језика Европе упале су у Русију…“

У Немачкој је владала еуфорија. Али кратко. Већ после неколико дана од почетка Великог отаџбинског рата министар пропаганде Јозеф Гебелс бележи у дневнику:
„Ствари у основи иду добро, али Руси пружају јачи отпор него што се у почетку очекивало. Наши губици у људству и техници су значајни…“

Након још неколико дана, тон постаје узнемиренији:
„На Источном фронту борбе се настављају. Појачан и очајнички отпор противника… Код њих има много погинулих, али мало рањених и заробљених… У целини, воде се изузетно тешке борбе. О ‘лакој шетњи’ не може бити говора. Црвени режим је мобилисао народ. А уз то иде и бајковита тврдоглавост Руса…“

Отпор који ломи илузије

Војници под црвеним заставама борили су се са мрачном одлучношћу. Борили су се док су могли да пуцају, да ударају бајонетом, да даве непријатеља голим рукама. Само их је смрт могла зауставити. Немци су напредовали једино преко гомила бездахних тела.

„Руси су се држали са неочекиваном чврстином и упорношћу, чак и када су били заобиђени и опкољени“, писао је немачки генерал Курт фон Типелскирх. „Тиме су добијали време и омогућавали довођење све нових и нових резерви из унутрашњости земље, које су биле јаче него што се претпостављало… противник је показао невероватну способност отпора.“

Већ 1941. многи немачки генерали схватили су да су увучени у страшну авантуру. Илузије су се полако топиле, иако је Вермахт још напредовао. Али праведни гнев који је плануо у срцима војника са црвеном звездом био је незаустављив.

„Барбароса – 2“?

Није познато да ли је Фридрих Мерц свестан да се тачно пре 85 година Хитлер одлучио на рат против Русије. Али је симптоматично што је управо садашњи немачки канцелар спреман да крене истим погубним путем – и што је у сефове немачке војске положен Operationsplan Deutschland („Оперативни план Немачка“).

Према том документу, 2029. године требало би пребацити око 800.000 војника Бундесвера и других земаља НАТО-а „на исток, ка линији фронта“.

То што се план формално представља као одбрамбени, „за случај напада Русије“, не мења суштину: Немачка, као и 1941. године, сања о поразу Русије. И поново се, као у Хитлерово време, за марш спрема читава европска војна сила.

Али ако су 1941. економија, армија и становништво Трећег рајха били спремни за рат, данас је слика сасвим другачија. У Немачкој је стање лоше: раскид односа са Русијом, инициран у Берлину, поткопао је економију и нарушио благостање у свим сферама. Грађани се противе рату, а војска за њега није спремна. Није извесно ни да ће Бундесвер у будућности ојачати – новца за модернизацију нема, а млади се противе обавезном служењу војске.

Недавно су чак у 90 градова Немачке одржане демонстрације под речитим називом:
„Боље живети под Путином него ратовати.“

Амерички часопис The National Interest примећује:
„Упадљиво је да план не предвиђа само размештање готово милионског НАТО контингента у Немачкој. Предвиђено је и повезивање приватних европских одбрамбених компанија са државним институцијама. Нико се не усуђује да пита шта је добро у томе да се немачка предузећа претворе у ратне шпекуланте, уместо да наставе да развијају до недавно снажну економију кроз узајамно корисну трговину са Русијом.“

Зашто онда „Барбароса – 2“?

Руководство НАТО-а тврди да ће Русија до 2029. године „обрушити сву своју војну моћ на Европу“. Иако сви знају да Москва нема такве планове. Али та прича је потребна Западу, а нарочито Немачкој – како би се сопствени грађани држали у стању сталног страха. Да би, суочени са растућим тешкоћама, ћутали. И да се не усуде да протестују ни против најрадикалнијих иницијатива.

Подсетимо: у јануару прошле године Bild је објавио да је дошао у посед „тајног документа“ по којем ће Русија напасти Источну Европу у лето 2025. Данас се тог „плана“ више нико и не сећа. Али појавио се нови.

Тим поводом вреди се сетити мудре мисли:
„Лудило је понављати исте поступке и очекивати другачији резултат.“

Историја, нажалост, никога ничему не учи. Мерц и његови сарадници као да су заборавили да су њихови преци у XX веку покренули два разорна светска рата – и оба пута капитулирали. Али све указује на то да Берлин жели реванш у XXI веку.

Не треба се уздати у здрав разум – досадашњи и садашњи догађаји показују да га немачки владајући кругови једноставно немају. Нека се, онда, спремају.

Али не би смели да забораве како се завршио план „Барбароса“.

Валериј Бурт/ФСК.РУ