ПРАВНИ СТРУЧЊАЦИ О ИЗМЕНАМА ЗАКОНА КОЈЕ ПРЕДЛАЖЕ УГЉЕША МРДИЋ: КРАЈ САМОВЛАДЕ ЗАГОРКЕ ДОЛОВАЦ У КОРИСТ ВИСОКОГ САВЕТА ТУЖИЛАШТВА И СВИХ ГРАЂАНА?

ПРАВНИ СТРУЧЊАЦИ О ИЗМЕНАМА ЗАКОНА КОЈЕ ПРЕДЛАЖЕ УГЉЕША МРДИЋ: КРАЈ САМОВЛАДЕ ЗАГОРКЕ ДОЛОВАЦ У КОРИСТ ВИСОКОГ САВЕТА ТУЖИЛАШТВА И СВИХ ГРАЂАНА?

Фото: ( Танјуг )

Народни посланик и председник Одбора за правосуђе предложио Скупштини Србије измене закона.

Измене тужилачких закона које је данас, поред осталих, председнику Народне скупштине поднео председник Одбора за правосуђе, државну и локалну самоуправу, Угљеша Мрдић, према речима правних стручњака, практично развлашћују Врховног јавног тужиоца Загорку Доловац од доношења неколико важних одлука које се односе на организацију рада у тужилаштву.

Предложена реорганизација рада тужилаштва, коју је Мрдић предложио нацртом, требало би да доведе до ефикаснијег правосуђа које је важно за све грађане Србије.

Сет правосудних закона, како је потврдио Мрдић, чини пет закона који представљају измене и промене постојећих законских решења којима се регулише организација и надлежност судова, тужилаштава, као и Високог савета тужилаштва.

– Нацртом закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву предвиђено је враћање института упућивања јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва, а ревидиране су и одредбе у вези са изјављивањем приговора, као и неколико других одредби важећег закона. Предвиђеним изменама Врховном јавном тужиоцу се одузима дискреционо право одлучивања о упућивању, тако што ће одлуку о томе убудуће доносити Високи савет тужилаштва – открива саговорник Курира шта је све предвиђено.

Одредбе о упућивању јавних тужилаца из основних у виша јавна тужилаштва на период од три године, како подсећа наш саговорник, укинуте су законским изменама из 2023. године, што је изазвало доста проблема у раду и функционисању јавнотужилачке организације, услед неконтинуираног избора јавних тужилаца од стране Високог савета тужилаштва у протекле две године.

– У том смислу, Нацрт прописује да јавни тужилац може, из оправданих разлога и уз своју писану сагласност, бити привремено упућен у друго јавно тужилаштво истог, непосредно вишег или непосредно нижег степена најдуже на три године, као и да може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво – објашњава.

Такође, јавни тужилац вишег или апелационог јавног тужилаштва може, уз своју писмену сагласност, бити привремено упућен у јавно тужилаштво посебне надлежности на три године и може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво.

Јавни тужилац који се упућује у непосредно више јавно тужилаштво или у тужилаштво посебне надлежности мора испуњавати законом предвиђене услове за избор у јавно тужилаштво у које се упућује, предвиђа Нацрт.

Одлуку о упућивању Савет ће доносити уз претходно прибављено мишљење главног јавног тужиоца јавног тужилаштва у које се упућивање врши, а решење Савета мора да буде образложено, наводи се у Нацрту, према речима нашег саговорника.

Изменама из Нацрта даје се такође могућност да главни јавни тужилац буде поново биран на мандат од шест година.

– Уколико се у Парламенту усвоје предложене измене, Доловац ће остати и без дискреционог овлашћења према којем одлучује ко ће бити на челу Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Нацртом измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала предвиђено је да на челу Посебног одељења за ВТК буде руководилац тог одељења, а не више, како је то сада уређено, посебни тужилац којег именује Врховни јавни тужилац.

– На тај начин укинуће се ова хибридна одредба која је давала неоправдано велика овлашћења Врховном јавном тужиоцу и уједначиће се рад свих посебних одељења при Вишем јавном тужилаштву у Београду. Предвиђено је да руководиоца посебног одељења поставља главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и то из реда јавних тужилаца виших или апелационих јавних тужилаштава. Приликом постављења предност ће имати јавни тужиоци који поседују посебна знања из области информационих технологија, предвиђа Нацрт – објашњава наш саговорник.

Такође, како додаје, прописује се да ће руководилац посебног одељења одговарати за рад Посебног одељења и за свој рад главном јавном тужиоцу ВЈТ у Београду, у складу са законом, док ће рад Посебног одељења ближе уредити главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.

– Нацрт је предвидео да ће главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду поставити, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, руководиоца посебног одељења – наводи наш саговорник који је имао увид у Нацрт.

Он открива да се, када је у питању Закон о судијама, предвиђа само једна промена и да се она тиче враћања могућности да председник суда може бити биран на још један мандат од пет година.

Нацрт закона о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, како открива наш саговорник, предвиђа оснивање Четвртог основног суда у Београду, који ће практично преузети део надлежности садашњег Трећег основног суда у Београду, као и формирање судске јединице у општини Косјерић.

– Уколико предвиђене измене буду усвојене у Парламенту, Трећем основном суду у Београду остаће надлежност над територијом градских општина Сурчин и Земун, док ће Четврти основни суд у Београду бити надлежан за територију градске општине Нови Београд. Ове измене судске мреже прати и формирање Четвртог основног јавног тужилаштва у Београду – објашњава.

Нацрт предвиђа и оснивање судске јединице у Косјерићу, Основног суда у Пожеги.

– Трећи основни суд и Треће основно јавно тужилаштво требало би да наставе са радом до почетка примене овог закона, а предмете који до тада не буду окончани пред овим судом и тужилаштвом преузеће, како се наводи, „месно надлежни суд и јавно тужилаштво основани овим законом“, односно Четврти основни суд и Четврто основно јавно тужилаштво у Београду – наводи.

Према речима нашег саговорника, истим Нацртом је прописано да ће до почетка примене овог закона Високи савет судства, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити трајни премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, као и да ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом.

Високи савет тужилаштва ће до почетка примене овог закона донети одлуку о настављању вршења јавнотужилачке функције главног јавног тужиоца и јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом, као и да ће бити постављени вршиоци функција главних јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом, наводи се, поред осталог, у Нацрту закона.

Курир