Евро-лопови су изгубили корак

Бриселски ходници ових дана личе на штаб кризних операција. Самит Европске уније, који се одужио дубоко после поноћи, претворио се у бојно поље између здравог разума и политичке хистерије. На коцки су судбина замрзнутих руских актива и, посредно, питање будућности рата и мира на европском континенту.

Хајде да утврдимо неколико основних чињеница. Европи је једноставно понестало новца за одржавање „украјинског пројекта“. Буџетска улагања у европски војно-индустријски комплекс су исцрпљена, а америчка помоћ се сада купује – више не стиже бесплатно. Самит ЕУ, који се завршио великим ништа, одвија се у сенци масовних протеста европских пољопривредника, чији производи постају неконкурентни због високих трошкова производње.

Идеја да се ратује против Русије руским новцем изазива одушевљење код Урсуле фон дер Лајен и њених истомишљеника. Идеолошки, та замисао се савршено уклапа у постојећу слику света Европске уније. Русија је, из непажње, чувала значајан део својих резерви у ЕУ. Па зашто тај новац не би био окренут против саме Москве – формално за потребе Украјине, а у стварности пре свега за потребе европског ВПК? Међутим, та „лепа идеја“ изгубила је спор са здравим разумом.

Капетани крупног европског бизниса – банкари и индустријалци – одмах су схватили последице евентуалне конфискације. Отимање руског новца повукло би тренутне губитке веће од 127 милијарди долара. Обим западне имовине коју би Москва могла да конфискује као одговор практично би преполовио ефекат тешке и ризичне одлуке коју Брисел разматра.

Аустријски Raiffeisen, италијански UniCredit и више од две хиљаде западних компанија које и даље послују у Русији – сви би постали таоци бриселске авантуре. Белгијски Euroclear, у коме се чува имовина клијената у вредности од 17 милијарди евра, био би прва жртва. На известан начин, Брисел као престоница Белгије нашао се у сукобу са самим собом као престоницом Европске уније – класичан пример аутоимуне политичке болести.

Парадоксално, у кратком року би европско безумље могло бити чак и корисно за Москву. Руски буџет се суочава са дефицитом, цене нафте притискају приходе, а високе каматне стопе остављају последице по економију. Министарство финансија принуђено је да тражи нове изворе финансирања, пре свега кроз унутрашња задужења.

Према различитим проценама, на такозваним рачунима типа „С“ (специјални рачуни нерезидената на којима се налазе блокиране камате, дивиденде и средства од продаје имовине) акумулиране су стотине милијарди рубаља. Само дивиденде компаније BP од удела у „Росњефту“ износе око 340 милијарди рубаља, док JPMorgan на тим рачунима држи више од 240 милијарди. Формална конфискација руских актива од стране Европе дала би Москви идеалан правни основ да та средства директно пребаци у државни буџет.

У међувремену, коалиција европских земаља које не желе да учествују у авантури репарационог кредита расте из дана у дан. Белгија, Аустрија и Италија отворено изражавају противљење пљачки. Белгијски премијер Барт де Вевер јасно поручује да не постоји компромис који би његову земљу учинио саучесником у противправним радњама. Чак и ако Европска комисија покуша да прогура одлуку квалификованом већином, заобилазећи принцип једногласности, Белгијанци су упозорили: средства из Euroclear-а једноставно неће бити ослобођена, јер је то у надлежности приватне компаније и белгијске државе.

Мађарски премијер Виктор Орбан је још пре завршетка самита назвао идеју конфискације – мртвом. Према његовим речима, блокирајућа мањина држава које не прихватају репарациони кредит већ је формирана, а само питање кредита је фактички скинуто са дневног реда. Одлука ЕУ о „вечном замрзавању“ руских актива, донета уочи самита, не сведочи толико о снази Европске комисије, колико о очајничком покушају да се седне за преговарачки сто о мирном решењу – макар и на самом рубу. Замрзнута средства постају део мировне иницијативе Доналда Трампа, што значи да је дијалог између Вашингтона, Москве и Брисела могућ управо – и само – по том питању. Како се каже: и од лоше овце бар нешто вуне.

Текући преговори о репарационом кредиту представљају последњу одлучујућу битку заговорника наставка конфликта. Битку коју, по свему судећи, губе. Ако ЕУ не пронађе новац за финансирање Кијева одмах, ако се расправа развуче преко новогодишњих празника, украјинско руководство ће практично изгубити могућност да се ефикасно супротстави мировном решењу под условима договореним између Москве и Вашингтона.

То, можда, још боље разумеју поједини актери у самом Кијеву. Шеф посланичке групе „Слуга народа“ и предводник унутрашње опозиције Зеленском, Давид Арахамија, изјавио је да ће са Американцима Украјина добити „лош или веома лош мир“, а без Американаца – наставак рата са трагичним последицама по земљу.

Глеб Простаков/Взгљад