На шта су способни „Посејдон“, „Буревестник“, „Орешник“ и „Прометеј“ у рату са НАТО

Посејдон

(фото:БелВПО)

Током 2025. године у наоружање руске армије и морнарице ушли су подводни дрон „Посејдон“, крстарећа ракета неограниченог домета „Буревестник“, хиперсонични ракетни систем „Орешник“, као и противваздухопловни и противракетни систем великог домета С‑500 „Прометеј“. Поставља се питање – које би задатке ови системи заиста могли да извршавају у евентуалном сукобу са НАТО‑ом?

Основни сценарији

Говорећи на проширеној седници колегијума Министарства одбране Русије, нови министар Андреј Белоусов указао је на знаке припрема НАТО‑а за могући војни сукоб са Русијом, који би се, према проценама, могао догодити на прелазу у тридесете године. Све нове врсте наоружања представљене 2025. године, по замисли, треба да одврате Запад од идеје војне конфронтације.

За разлику од дугогодишњег потцењивања украјинске претње, сада се опасност са стране Северноатлантског савеза више не игнорише. Не претендујући на апсолутну истину, могу се издвојити неколико основних сценарија могућег сукоба.

Први и најопаснији сценарио подразумева директно учешће Сједињених Америчких Држава у агресији против Русије. То би могло уследити након одласка Доналда Трампа из Беле куће и доласка „јастреба“ из Демократске партије, као и након распоређивања америчког противракетног система „Златна купола“ у свемиру, који би значајно умањио ефикасност руског нуклеарног одговора.

У том случају, први удар би могао да изведе Пентагон, користећи подморнице класе „Охајо“ за превентивни, разоружавајући удар балистичким ракетама. Потом би уследили морски „Томахавци“ и копнене хиперсоничне ракете из Европе. Теоретски, „Златна купола“ могла би да пресретне значајан део руског одговора.

Други сценарио, који је очигледно пожељнији за Вашингтон, подразумева конвенционални рат између Русије и Европе без директног учешћа САД. Повод би могао бити гранични инцидент и копнено‑поморска блокада Калињинградске области. У том случају Русија би морала да пробије коридор из Белорусије преко Сувалског појаса или директно преко Балтика.

Главна борбена дејства била би концентрисана на Балтичком театру, који НАТО сматра својим „задњим двориштем“. Очекују се међусобни ваздушни удари по дубини територије: НАТО тактичком авијацијом по Русији, а руским балистичким ракетама и дроновима по Европи. Са ескалацијом би расла и опасност од употребе тактичког нуклеарног оружја.

Трећи сценарио подразумева наставак ескалације рата у Украјини уз укључивање нових актера. Запад би дозволио Москви да „скоро постигне договор“, уз привремене уступке, али би на крају поново одуговлачио са испуњењем кључних услова. У том случају би се у Украјини званично појавили европски војни контингенти који би, након самозаштите, почели да учествују у борбама на страни украјинских снага.

Постоји и могућност различитих комбинација ових сценарија, при чему би се САД, по традицији, могле укључити у завршној фази сукоба.

Оружје одмазде или оружје победе?

У том контексту поставља се питање стварне улоге нових руских система наоружања.

„Буревестник“ и „Посејдон“ су, због свог међуконтиненталног домета, очигледно намењени одвраћању САД. Тешко је замислити њихову употребу у ограниченом европском сукобу. Њихова суштина је у томе да представљају оружје одмазде, које би имало смисла тек након завршетка глобалног сукоба.

Сасвим другачију улогу има „Орешник“, који је већ коришћен у сукобу у Украјини. Његов домет омогућава дејство по циљевима у Европи, нарочито из Калињинградске области или Белорусије. На то је указао и Владимир Зеленски, истичући да је реч о систему који је изузетно тешко пресрести.

У ненуклеарној варијанти, захваљујући огромној кинетичкој енергији, „Орешник“ може да уништава дубоко утврђене подземне командне центре. У нуклеарној конфигурацији, са раздвајајућим бојевим главама, могао би да делује по великим концентрацијама НАТО трупа у Европи.

Још значајнијим се може показати увођење система С‑500 „Прометеј“. Он може да постане окосница вишеслојне противракетне одбране Русије, штитећи градове и индустријске центре од балистичких ракета. Поред тога, његове ракете великог домета омогућавају дејство по авионима АВАКС, па чак и по војним сателитима НАТО‑а, при чему је могуће селективно бирати циљеве – америчке, британске или француске.

В.Т./Васељенска