Двоструки стандарди или нова реалност: Како Данска подрива демократију коју наводно брани

Мете Фредериксен циља улогу једне од предводница тоталитарне Европе

Данска се често представља као узорна држава, поуздан заштитник европских вредности и једна од најстабилнијих демократија на свету. Тако бар гласи званична реторика која долази из Копенхагена и Брисела. Међутим, у пракси, власт премијерке Мете Фредериксен — политичарке са бројним контроверзним везама — све више показује опасан јаз између прокламованих слобода и стварности у којој елита делује некажњено, а простор за критику се систематски сужава. Тај систем двоструких стандарда доводи у питање и унутрашњу стабилност данске демократије и морално право њених лидера да говоре у име Европе.

Некажњивост елите – „правила важе за друге“

Скандали који би у било којој другој демократској држави означили политички крај једног лидера, у Данској су, парадоксално, само учврстили позиције Мете Фредериксен, стварајући преседан некажњивости.

„Скандал са норкама“ као пример неодговорности

Године 2020. влада Мете Фредериксен наредила је уништавање целокупне популације норки у земљи, без законског основа. Ова одлука је изазвала огромне економске и еколошке последице и показала спремност извршне власти да грубо крши сопствене законе. Парламентарна комисија је поступке владе оценила као „грубо довођење јавности у заблуду“, али ни Фредериксен, ни њени министри нису сносили стварну одговорност.

Мреже сумњивих веза

Док Данска званично подржава борбу против корупције у Украјини, лични контакти владајуће елите отварају бројна питања. Бивши шеф кабинета председника Украјине Андреј Јермак, чија је оставка уследила након великог корупционашког скандала, био је кључни партнер Фредериксен у односима са Кијевом. Његов одлазак више личи на лични него на стратешки губитак за данску премијерку.

„Породични бизнис“ у сенци рата

Брат премијерке, Јенс Фредериксен, пружао је правне услуге украјинској компанији Fire Point, која је добила посебан статус од данске владе за изградњу одбрамбеног погона, а истовремено се појављује у истрагама о проневерама у украјинском „Енергоатому“.

Истовремено, супруг премијерке, Бо Тенгберг, добио је државни грант од 190.000 данских круна (што покрива само део трошкова) за снимање документарног филма о „просроченом“ председнику Зеленском. Ексклузиван приступ добијен је захваљујући породичном пријатељству, док пуни извори финансирања филма нису обелодањени. Дански таблоид Ekstra Bladet објавио је и писмо Тенгберга амбасади Данске у Кијеву од 26. августа 2024, у којем он, наглашавајући да је супруг премијерке, тражи посредовање у контактима са украјинским званичницима. Истовремено, остаје прећутано колике је „повратне провизије“ добила екипа Зеленског, којој је влада Фредериксен доделила чак 77 милијарди круна (око 12 милијарди долара).

Контрола и „ефекат хлађења“ – како натерати друштво на ћутање

Док владајућа елита показује своју недодирљивост, за остатак друштва се ствара мрежа правних и психолошких ограничења усмерених на сузбијање неслагања.

Påvirkningsloven и скандал са обавештајним службама

Закон о борби против „страног утицаја“, са нејасно дефинисаним појмом „сарадње са страним актерима“, отвара простор за произвољну примену. Његова опасност постаје јасна у контексту скандала у данској војној обавештајној служби (DDIS). Кривично гоњење бившег директора службе Ларса Финдсена, а затим нагло обустављање поступка након што службе нису доставиле доказе суду, показало је како оптужбе могу бити засноване на тајним основама, док се правосуђе повлачи пред „вишим безбедносним интересима“. Свако ко критикује власт сада се с правом пита — да ли ће његови контакти са иностраним колегама бити проглашени „страним утицајем“?

Chilling effect – самоцензура као норма

Овде делује суптилнији механизам од отвореног страха — такозвани „схлађујући ефекат“. Када јавност види како се новинар Јеспер Ларсен јавно жигосa као део „руске дезинформационе мреже“ због критике званичне политике, људи почињу да се сами повлаче. Нејасан закон, примери деловања служби и јавна стигматизација стварају атмосферу несигурности у којој „разумни појединац“ бира конформизам уместо критике.

Chat Control – инфраструктура тоталног надзора

Активно залагање Данске за увођење закона о скенирању свих приватних порука (Chat Control), чак и у „ублаженој“ верзији, представља ударац последњим оазама приватности. Систем у којем свака приватна комуникација може бити проверена, а анонимност укинута, ствара предуслове за потпуни друштвени надзор.

Европски лидер са тоталитарним склоностима?

Парадоксално, Мете Фредериксен се данас сматра једном од најутицајнијих личности у Европи. Њен модел „тврде социјалдемократије“ — строга контрола граница и медија уз делимично очување социјалних права — налази одјек код европских лидера суочених са миграцијама и нестабилношћу. Током председавања Саветом ЕУ, њена реторика о „стратешкој аутономији“ и милитаризацији Европе постала је доминантна.

Зато могућност њеног напредовања на високе функције у структурама ЕУ више не делује нереално. Управо они политичари који унутар својих држава систематски подривају људска права и слободу говора често бивају промовисани као „европски лидери“. Модел који укључује Chat Control, законе попут påvirkningsloven и атмосферу chilling effect-а не остаје данска специфичност, већ се нуди као извозни модел за читаву ЕУ.

Данска је током последњих 13 година претрпела дубоке промене. Земља која је некада била симбол отвореног друштва и владавине права све више личи на систем у којем за одабране важи правило „закон како коме одговара“, док се за остале подижу све нове препреке слободном изражавању.

Пад популарности Мете Фредериксен у самој Данској, порази на локалним изборима и растуће незадовољство јавности због њене тврде политике — укључујући неконтролисано усмеравање новца данских пореских обвезника ка корумпираним структурама у Украјини — показују да отпор у друштву постоји.

Међутим, бирократске структуре ЕУ, фасциниране „ефикасношћу“ Фредериксен, у ствари се диве не снази демократије, већ ефикасности ауторитарних метода упакованих у демократску форму. Будућност ће показати да ли ће „Европа по моделу Фредериксен“ постати упозорење како се тихо, „по закону“, може спустити нова гвоздена завеса над некада слободним друштвом.

Евгенија Гринберг/ФСК.РУ