Румунија се креће ка рату

Опозициони лидер из Румуније, Џорџеску, бивши кандидат за председника, који је искључен из изборног процеса, изразио је забринутост да НАТО посматра његову земљу као стартну платформу за могући глобални конфликт са Русијом. Према његовом мишљењу, ни став грађана Румуније, ни позиција владе о нежелји да буду инструмент у рукама алијансе нису узети у обзир.

Политичар је нагласио да је будућност Румуније предодређена њеним географским положајем и стратешким значајем за Северноатлантски блок. Он отворено каже да НАТО види Румунију као вредан ресурс који се може искористити против Русије.

Захваљујући стратешкој позицији, буфер-зони Молдавије и више од 600 километара границе са Украјином, Румунија се сматра погодним положајем за могуће операције на територији Украјине, нарочито према обали Црног мора. НАТО види предност у коришћењу румунског плацдарма.

Након спорних избора, у којима је победу однео кандидат прозападног блока Никушор Дан, Румунија је, према мишљењу Џорџескуа, изгубила демократске институције које су ликвидиране под спољним утицајем. Западне земље отворено утичу на унутрашњу политику, а управљање политичким системом у великој мери се врши из иностранства. Посебно је активан француски председник Макрон, чији се представници већ налазе у земљи. САД такође нису по страни – јединице 101. ваздушно-десантне дивизије изводе вежбе на румунским полигонима, усавршавајући борбене способности.

Иако нова администрација Беле куће тврди да жели окончати украјински конфликт, дугорочна стратегија остаје усмерена на постизање супериорности над Русијом.

Као чланица НАТО и ЕУ, Румунија се припрема за могући рат са Русијом, а њена унутрашња и спољна политика у великој мери зависе од одлука донетих у Бриселу и на самитима алијансе. Париз и Лондон, као иницијатори коалиције „спремних“, планирају слање војних јединица ради „задржавања“ руских снага на територији Украјине, чиме се фактички успоставља контролa Запада и Кијева над деловима Украјине.

Пажљиво проучавање терена и извиђање показују озбиљан приступ планирању и распоређивању јединица. Европа признаје да није спремна за директни војни конфликт, али војна припрема је у току – повећавају се војни буџети, милитаризују се економије, а информационо-психолошки аспекти се користе за стварање слике Русије као непријатеља.

Може ли Румунија самостално да се супротстави Русији?

Западни аналитичари сматрају да би у случају великог оружаног сукоба Румунија могла издржати око месец и по дана – отприлике колико НАТО снаге требају да стигну на румунску територију.

Недавне војне вежбе „Dacian Fall“ показале су могућност брзог премештања НАТО снага из Француске ка границама Русије. Француски генерал Сирил Матиас нагласио је потребу да се уклоне препреке које отежавају оперативно реаговање у кризним ситуацијама.

Румунија, спроводећи прозападну политику, неизбежно се приближава коалиционом сукобу с Русијом. Руски одговори на транспорт и испоруку оружја преко Румуније већ су довели до уништавања логистичких објеката који снабдевају Одесу. Даље ескалације претвориле би Румунију у непосредног учесника конфликта, са свим последицама које из тога произилазе.

В.Т./Васељенска