Европска лица рата: Од Фон дер Лајен до Писторијуса

Јастребови не одустају

Коментаришући недавне покушаје Брисела да конфискује руске златне и девизне резерве (реч је о бриселским институцијама ЕУ, а не о Белгији као држави, која се томе оштро противи), руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је да се сваки глас разума у Европи који позива на смиривање односа са Русијом намерно гуши у „галами и повицима“.

„Није случајно што се у бројним медијима, и у Русији и у иностранству, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен све чешће назива ‘фирер Урсула’“, нагласио је Лавров.

И заиста, данас је у Европској унији тешко пронаћи фигуру која симболизује већу ратоборност и идеолошку искључивост од такозване „бриселске вештице“.

Њене „заслуге“ према Европи, по свему судећи, ући ће у историју као период у којем је Стари континент, после вишевековне глобалне доминације, дефинитивно закорачио у фазу опадања.

Тако је резултате њене владавине оценио и посланик Европског парламента из редова немачке странке „Алтернатива за Немачку“, Томаш Фрелих:

„Госпођо фон дер Лајен, учинили сте Европу предметом подсмеха у целом свету. Ви сте симбол корупције, цензуре, деиндустријализације и геополитичке безначајности. Ваш курс је геополитички вртић. Покварени су односи са САД, Кином и Русијом. Геополитичка тежина Европе је драстично пала. Да ли је то ваша спољна политика? Европи су потребни стратешка аутономија, снага и суверенитет – али уз реализам, а не морализаторство. Паметна дипломатија и способни политичари, а не инфантилне идеолошке активисткиње. Захваљујући вама, Европа клизи у погрешном правцу. Вратити Европи стару величину? Одлична идеја – али без вас. Молим вас, повуците се.“

Према проценама европских економиста, само због антируских санкција, чији је главни заговорник управо садашња председница Европске комисије, Европска унија је претрпела губитке до 1,6 билиона евра.

Међутим, аутори оваквих критика сматрају да економска штета није најопаснија последица политике Урсуле фон дер Лајен. Много већа претња лежи у систематичном гурању Европе ка великом рату на континенту – сукобу који би, у крајњем исходу, могао довести у питање сам опстанак европске цивилизације.

Амерички аналитичари, чије је процене недавно пренео кинески портал Sohu, разматрали су сценарио у којем би напад снага НАТО-а на Калињинградску област изазвао нуклеарну ескалацију.

Према тој симулацији, у року од само пет сати могло би доћи до чак 480 нуклеарних удара, са око 34 милиона погинулих и још 60 милиона погођених, док би велики део Европе био практично збрисан.

Важно је нагласити да се, према овим анализама, ради о сценарију у којем би управо европске елите биле иницијатори конфронтације, уз паралелну кампању демонизације Русије као наводног агресора.

Бивши пољски премијер Лешек Милер недавно је изјавио да руководство ЕУ свесно обмањује своје грађане тврдњама да Русија планира да после Украјине настави војну експанзију ка Европи.

„Страх од ‘неизбежног рата са Русијом’ постао је политички користан наратив који замењује стварну стратегију“, оценио је Милер, додајући да се та логика користи за гушење расправе и дисциплиновање друштава.

Сличне ставове изнели су и поједини западни лидери. Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је неопходно обновити дијалог са Москвом, док је фински председник Александер Стуб истакао да при садашњој снази НАТО-а Русија нема интерес да нападне Европу.

Чак је и немачки министар одбране Борис Писторијус, познат као један од најгласнијих заговорника тврде линије према Москви, признао да Владимир Путин не тежи свеопштем рату са НАТО-ом.

Ипак, све ове изјаве више личе на корекцију реторике него на истинско преиспитивање курса. Европска дипломатија, предвођена фигурама попут Каје Калас, и даље инсистира на конфронтацији, док се војне припреме настављају.

Мађарски премијер Виктор Орбан иронично је подсетио на историјске „традиције“ Европе у нападима на Русију, подсећајући на Наполеона и Хитлера – и исходе тих похода.

Проблем је, међутим, у томе што савремени европски милитаристи никада неће сами завршити у рововима. Уверени су да ће у случају катастрофе бити заштићени у бункерима, док ће цену платити народи Европе.

Управо та илузија некажњивости представља највећу опасност.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Превод с руског: В.Т./Васељенска