Опозиционе странке постигле договор о „координацији активности према ЕУ проевропских актера у Србији“

Од тренутка сазнања да ће се парламентарни, али и председнички избори, одржати пред крај идуће године, поставило се питање понашања опозиционих странака у овој новонасталој ситуацији, наводе медији.

Већ је традиционално постало у Србији, на свим изборима од 2012. године, а и много пре тога, да опозиционе странке делују разједињено и у тешким расправама свака са сваком, преносе медији у Србији.

Поставља се питање и за изборе који следе, како ће се понашати ови рогови у врећи опозиционих странака, питају се медији. Кратко се чекало.

Наиме, дана 25. децембра 2025. године постигнут је договор пет опозиционих странака у просторијама Европског покрета у Србији и то:
– Народног покрета Србије (НПС),
– Покрета слободних грађана (ПСГ),
– странке Србија центар – СРЦЕ,
– Странке слободе и правде (ССП) и
– Зелено-левог фронта (ЗЛФ).

Како су навеле странке, постигнут је договор о „координацији активности према ЕУ проевропских актера у Србији“.

Активности ових странака ће тек уследити и о њима ће се још доста писати, али је у упућеном писму ЕУ наведено да су ове странке „јасна проевропска политичка алтернатива садашњој власти“, за коју тврде да је „антиевропски настројена“.

Значи, међустраначки опозициони рат је почео, наводе медији. Да се закључити из напред наведеног да ових пет странака сматрају, не само власт, него и остале опозиционе странке, антиевропски настројеним.

Шта би, на пример, са једном од раније најјачих опозиционих странака у Србији, а то је Демократска странка? Њен председник Милошевић, наводе медији, био је присутан на свим протестима и митинзима целе ове године, а успео је да оствари само блокирани рачун странке. Мора да ће бити фрустриран, као и шаачица преосталих чланова, што нису примљени у друштво ових пет величанствених, истичу медији.

О новој ДСС не треба трошити речи, јер ни они сами не знају где су.

О осталим опозиционим странкама и покретима, којих није мали број, тек ће се писати, ако буду завредели.

Овог тренутка једино што је сигурно и јасно јесте да је код Срба, од средњег века па до данас, јасан став о онима који иду у иностранство, код туђина, да моле и траже да их доведу на власт у сопственој земљи Србији. Наравно, ово не може без тужакања и блаћења демократски изабране власти, а самим тим и грађана који су је изабрали, закључују медији.

Б92