Јово Максић о бекству из Книна и 12 дана у избегличкој колони: „Мислио сам, сутра ме више неће бити“

Глумац Јово Максић, који је недавно улогом у серији „Тврђава“ још једном потврдио свој велики таленат, говорио је у емисији „Агапе“ о животу у бившој Југославији, рату, бекству из Книна, избеглиштву и новом почетку у Београду.

Максић је подсетио да је 1995. године, током егзодуса Срба из Крајине, провео 12 дана у избегличкој колони путујући од Книна до Србије.

„Врло је то било чудно. Све се дешавало невероватно брзо. Данас, када седимо и причамо о томе, сви кажу: ‘То је могло да се наслути’. Јесте, али да си живео тамо, не би могао да верујеш да ће се заиста догодити. Јер човек увек проналази начин да преживи“, испричао је Максић.

Како каже, у тим тренуцима осећај је био да се свет руши.

„Кад се то десило, мислили смо, то је крај света. Али није био крај света, био је то неки други почетак. Као испит. Захвалан сам Богу што сам из свега тога изашао ментално здрав. И не сматрам да је моја прича најважнија, јер има много људи чије су приче завршене на најтрагичнији начин и оне морају да се чују“, рекао је он.

Говорећи о доласку у Београд и одлуци да упише глуму, Максић је навео да у том тренутку није имао велика очекивања.

„Кад сам дошао у Београд на глуму, било је више у фазону, дај да пробам. У крајњем случају, бићу у Београду и лепо ћу се провести, јер ко зна да ли ћу сутра уопште бити жив“, рекао је глумац.

Осврћући се на живот у родном крају, истакао је дубоку разлику између града и села.

„Имам утисак као да смо Бога истерали из града, док је на селу то другачије. Тамо је све подређено борби за живот“, казао је Максић.

Глумац је нагласио да га је рат научио да човек у најтежим околностима мора да буде бољи.

„У тим ситуацијама човек мора да буде бољи човек. Нauk је да мораш да се снађеш. Већина мојих земљака се врло брзо снашла. Жал увек остаје, али живот иде даље. Схватиш да је то само један живот“, рекао је он.

Максић је објаснио и зашто не воли често да говори о рату.

„Интересантно је да се ми, кад се састанемо и причамо о том периоду, сећамо неких комичних ситуација. Црни хумор нас је одржао. То је специфично за тај народ. Као на сахрани, тело се брани од туге. Исто је и са ратом. Бежали смо у нешто што је ближе животу и радости“, објаснио је глумац.

Додао је да, уколико би икада радио филм о рату, говорио би искључиво кроз призму тих комичних ситуација.

„Тако бих најбоље показао бесмисао свега тога“, закључио је Јово Максић.

Курир