Ако се томос повуче – ПЦУ је готова

Чим је почела гужва око хипотетичких избора у Украјини, главни кандидати су се узнемирили не само на политичком, већ и на верском терену. Затребао је верујући електорат. И онда су кренули да обилазе расколничке канцеларије и секте, тражећи подршку њихових вођа.

Јулија Тимошенко се тако појавила у тзв. Кијевском патријархату, код анатемисаног Филарета, у народу познатог под надимком „Филармон“. Засула је комплиментима већ оронулог оца украјинског црквеног раскола:
„Ви сте снажна и несломива личност. Искрено вам захваљујемо…“

И он се, наравно, разнежио и „благословио“ је за „даљи рад на добробит Украјине“. Разговарали су о „државно-црквеним и међуцрквеним односима, укључујући и неопходност стварања Јединствене украјинске православне цркве“.

Из тога следи јасан закључак: уколико би Тимошенко дошла на власт, Православна црква Украјине (ПЦУ) добила би озбиљан ударац – или би била припојена Кијевском патријархату, или би једноставно престала да постоји.

Уосталом, то се може догодити и раније. Информације о томе круже још од јесени. Приче кажу да је цариградски патријарх Вартоломеј више пута размишљао о повлачењу томоса. Званично, истина, уверава (чак и француске медије) да томос никада неће бити повучен. Али у кулоарима наводно уздише да недела његових штићеника, предвођених Епифанијем Думенком, озбиљно компромитују „Васељенску патријаршију“.

Ситуација се додатно заоштрила након масовних иступа на Западу у заштиту прогоњене канонске Украјинске православне цркве (УПЦ), а нарочито после „крошеа“ који је стигао од потпредседника САД Џеј Ди Венса. Он је затражио објашњење о настанку ПЦУ и наводној мити која је за то исплаћена.

Подаци да је Вартоломеј формирао ПЦУ на захтев бивше америчке државне секретарке Хилари Клинтон и да је за то добио 20 милиона долара објавио је новинар и пензионисани официр ЦИА Џон Кириаку.

Страсти кључају и унутар самог „ПЦУ-тераријума“. Пре свега, свештенство почиње да напушта ту структуру. Један од њих, свештеник Јасенец, јавно је изјавио да више не може тамо да остане. Као разлоге навео је насилно преузимање храмова (за шта „думенковски“ свештеници добијају новац и награде), низак ниво образовања, ситуацију у Кијево-Печерској лаври, „либерални курс руководства“ (подршка ЛГБТ агенди) и друго.

Јасенец је такође говорио о приближавању ПЦУ унијатима и – што је посебно занимљиво – о затегнутим односима између Епифанија и самог Вартоломеја.

Ни цариградски егзарх Михаило (Анишченко) не подноси Думенка. Напетост је, по свему судећи, настала због крајње дрскости Епифанија, који ради личног уздизања и богаћења гура у страну своје сараднике, притом компромитујући и „више инстанце“.

И није реч само о обичним клирицима. Недавно је и један „митрополит“ почео да пакује кофере. Драбинко, који је већ једном издао канонску УПЦ, сада све чешће служи са истим оним Филаретом. Очигледно рачуна да после његове смрти преузме Кијевски патријархат и, заједно са Тимошенко, поведе „неньку“ ка наводно „светлој будућности“.

Што се тиче Петра Порошенка, он се и даље ослања на сопствено „чедо“ – ПЦУ. Поједини аналитичари сматрају да би у одређеном тренутку могао да позове присталице ПЦУ на побуну против Зеленског.

Сам Зеленски, чини се, рачуна да изборе контролише диктатом. Милиони верника канонске УПЦ су му окренули леђа, док у ПЦУ има доста Порошенкових присталица (као и присталица другог фаворита – Залужног). Истина, Зеленски има и „џокера“ у рукаву – „православног“ боксера Усика, који би могао да одигра улогу спојлера и покуша да привуче део гласача из редова пастве УПЦ.

Рад са сопственим сектама појачао је и вођа „Азова“, сатаниста Билецки. Њему наруку иде неојезаштво које власти упорно намећу: померање празника, измене календара, забрана православног Божића и претварање католичког у „Кољаду“, са дидусима и паганским играма. Није случајно што је дидух, уместо јелке, постављен на Крещатику, тик уз менору.

„Веома упечатљив симбол“, каже наш стари познаник, руски Кијевљанин Олег. „Дидуси играју под менором. Цела Украјина је у томе.“

В.Т./Васељенска