Косово као изборни експеримент Европе: Куртијев трећи мандат без консензуса

Ванредни парламентарни избори на Косову и Метохији још једном су показали да власт Аљбина Куртија не почива на економским резултатима, бољем животу грађана или стабилности институција, већ на пажљиво изграђеном моделу страха, конфронтације и изборне математике у којој кључну улогу игра дијаспора.

Није случајно што је Курти читаво пролеће, лето и јесен 2025. године држао институције у блокади, организовао чак 57 неуспешних седница скупштине и одуговлачио политички процес до крајњих граница. Циљ је био јасан: изборе довести до празничног викенда, када на Косово масовно стижу Албанци из Западне Европе, они који овде не живе, али одлучују ко ће владати онима који су остали.

И рачуница му се исплатила.

Са 42 одсто подршке у фебруару, Курти је 9. фебруара догурао до скоро 50 одсто гласова и довео себе у позицију да, уз подршку несрпских мањина, формира своју трећу владу. Парадокс је готово потпун: трећи мандат обезбедио је гласовима људи који су Косово напустили јер им његова власт није могла обезбедити посао, плату ни перспективу.

Предизборне анкете су Куртију давале између 38 и 42 одсто, али су једну чињеницу упорно заобилазиле – у њима није било дијаспоре. Управо ти гласови, процењује се око 400.000 људи који су током празничног викенда дошли из иностранства, били су превага. Од око 900.000 изашлих бирача, дијаспора је практично одлучила исход.

Курти је победу одмах прогласио „историјском“, захвалио се грађанима и најавио наставак премијерског мандата. Опозиција је, истовремено, доживела тежак дебакл. ДПК је стагнирао, ДСК је осетно пао, АБК ослабила, а Нисма остала испод цензуса. Уместо да се уједине и, уз Српску листу и мањине, формирају већину против Куртија, месецима су се међусобно препуцавали – и на крају се жестоко прерачунали.

С друге стране, Српска листа је, према прелиминарним резултатима, освојила свих 10 мандата предвиђених за српски народ. Председник странке Златан Елек поручио је да су Срби на Косову и Метохији показали слогу, јединство и саборност, те да је Српска листа добила око 90 одсто српских гласова, чак 3.000 више него у фебруару.

Куртијева кампања ослањала се на проверени рецепт. Код Албанаца у дијаспори најбоље пролазе вести о ухапшеним Србима, оптужбама за ратне злочине, пребијањима и малтретирању. Север Косова је представљен као „освојена територија“, а четири српске општине као један велики гето. Уз то, месецима су пласиране приче о турским дроновима, „барјактарима“, војном савезу са Албанијом и Хрватском, „џавелинима“, немачким „панцерфаустима“ и наводној способности Косова да се само брани од Србије, па чак и од Русије уз помоћ САД.

Све време, економска стварност је гурана у страну. Пензије од око 120 евра, плате које једва прелазе 500 евра, масовно исељавање младих – то нису биле теме кампање. Дијаспора се већ враћа у Немачку, Француску, Швајцарску и Шведску, на плате од неколико хиљада евра. На Косову остају њихови рођаци да живе са последицама те „историјске победе“.

Курти је власт освојио ван Косова – али ће њен терет носити они који са Косова немају где да оду.