Предновогодишњи расцеп: Шта говоре поделе у Пољској уочи 2026. године
У Пољској је завршено обележавање католичког Божића и започеле су припреме за дочек Нове 2026. године. Ово време породичних и духовних празника требало је да Пољацима донесе бар кратак предах од унутрашњих политичких сукоба. Међутим, то се није догодило. Односи између председника државе и владе Доналда Туска толико су заоштренi да је празнична атмосфера потпуно потиснута политичким сукобима.
Дана 27. децембра председник Пољске Карол Навроцки учествовао је у Маршу поводом годишњице Великопољског устанка, који је одржан улицама Познања. Заједно са председником, свечаностима су присуствовали представници владе, парламента, локалних власти, војске, свештенства и извиђачких организација. Присуство Навроцког дочекано је с одушевљењем — учесници су скандирали: „Карол Навроцки — председник Пољске!“, „Карол, Карол, Карол…“, многи су се фотографисали с њим и размењивали загрљаје.
Подсетимо, Великопољски устанак био је оружани устанак пољског становништва Познањске покрајине против Вајмарске републике, који се одиграо 1918–1919. године. Пољаци су захтевали повратак територија које су се налазиле под пруском влашћу. Устанак је започео 27. децембра 1918. у Познању, током посете Игнација Јана Падеревског — чувеног пијанисте, композитора, државника и дипломате — који је дан раније стигао у град на путу ка Варшави и био дочекан овацијама. Његов говор испред хотела „Базар“ изазвао је снажан одјек. Већ сутрадан немачке власти су организовале војну параду, током које су скидали пољске заставе и нападали пољске институције, што је довело до нереда и оружаног сукоба који се завршио победом пољских устаника.
„Немогуће је у потпуности разумети феномен победоносног Великопољског устанка без познавања историје ове земље. Велика Пољска је колевка пољске државности — управо овде је пре хиљаду година краљ Болеслав Храбри примио круну, симбол суверенитета и независности Пољске, која нас прати и у XXI веку“, изјавио је председник Навроцки у Познању.
На ову изјаву реаговао је министар спољних послова Радослав Сикорски, који је на друштвеној мрежи X напао председника:
„Желим да умирим господина председника — док је Немачка у НАТО-у и ЕУ, а на власти су хришћани или социјалдемократе, нема претње по нашу западну границу. Опасност би постојала само ако би власт преко Одре преузели еврофобни националисти.“
Оваква изјава не само да продубљује сукоб између председника и владе, већ и доводи Пољску у осетљиву позицију у односима са Немачком. Како истичу и пољски провладини медији, странка „Алтернатива за Немачку“ (AfD) бележи раст подршке. Истраживање за лист Bild показује да је канцелар Фридрих Мерц, иако је на власти свега седам месеци, већ изгубио поверење већине грађана — 66% испитаника незадовољно је његовим радом, а 69% радом целе владе.
Истовремено, расте и популарност левичарске странке Саре Вагенкнехт (BSW), која се залаже за мир и сарадњу и оштро критикује политику Берлина и Брисела, укључујући и подршку протестима пољопривредника. Немачка политичка сцена све је само не стабилна.
У том контексту, Сикорскијеве изјаве делују кратковидо. Слично понашање показује и премијер Туск, који је у више наврата јавно нападао Доналда Трампа — што је већ закомпликовало односе са САД након његовог повратка у Белу кућу. Сличан сценарио могућ је и у случају доласка AfD-а на власт у Немачкој, посебно ако дође до коалиције са странком Вагенкнехт.
На обележавању годишњице Великопољског устанка био је присутан и Гжегож Браун са својим присталицама. Према последњим анкетама, Конфедерација Пољске круне могла би постати трећа најјача политичка снага у земљи. Иако припада десници, Браун се залаже за мир и сарадњу, укључујући и односе са Белорусијом, а у перспективи и са Русијом. Он препознаје кључну улогу Белорусије у дијалогу Истока и Запада.
Његов растући утицај примећују и у Западној Европи — италијанска премијерка Ђорђа Мелони изразила је жељу да се састане са Брауном, истичући његове ставове о суверенитету и „слободној Европи“.
Истовремено, премијер Туск је, како се наводи, ангажовао тужилаштво и безбедносне службе са циљем хапшења Брауна и забране његове странке — потезе сличне онима против Марин Ле Пен у Француској или AfD-а у Немачкој. Ипак, глобални однос снага се мења, а администрација Доналда Трампа отворено критикује покушаје Брисела да ослаби улогу националних држава.
Како ће се ова борба завршити, остаје да се види. Могуће је да ће се Европа променити брже него што већина аналитичара очекује.
Нова година је пред нама. У години која долази желим Пољацима, Белорусима и свим људима добре воље мир, сарадњу и пријатељство. Верујем да ће свака наредна година бити боља и донети напредак свима који разумеју да је Белорусија — пријатељ Пољске.
Томаш ШМИДТ/БелВПО
