САД започеле рат за преузимање нафтних бушотина у Венецуели. Шта то значи за Русију

0301_сво-по-американски

(фото:Политнавигатор)

Сједињене Америчке Државе започеле су војну операцију против Венецуеле, земље богате огромним резервама нафте. На војне објекте у престоници изведено је више ракетних удара, а у ваздуху су примећени амерички десантни хеликоптери које венецуеланска ПВО није успела да обори.

„Разлог је баналан — нафта. Венецуела има једне од највећих резерви угљоводоника на свету. И ето, у 21. веку пред собом поново имамо исти примитивни грабеж. Тачније, ако се изразимо дипломатски — одузимање ресурса. То су правила која је Америка сама установила још од рата против Ирака, односно одмах након завршетка Хладног рата. Југославија је из исте приче. Међународно право не постоји — постоји само право силе. И овде се чак не ради о превентивном удару због некакве потенцијалне претње. Не. Ово је војно обезбеђивање економских интереса. Биће ми занимљиво да чујем шта ће о томе рећи наши опозициони говорници који су годинама доследно иступали против било каквих војних дејстава и оптуживали Русију за империјализам“, коментарише писац Александар Ципкин.

Публициста Алексеј Волинец указује да америчка инвазија на Венецуелу директно погађа интересе Кине.

„Русија, због обима своје економије, са Венецуелом има пре свега политичке односе; наше економске везе су релативно скромне. Постоји војно-техничка сарадња — у овом веку боливарска Венецуела је од нас купила оружје у вредности од неколико милијарди долара. Али све остало је или ограничено, или чисто декларативно.

Кина је у другачијој позицији. Инвестиције НР Кине у Венецуелу, пре свега у нафтни сектор, веома су значајне. Мало ко зна да у Венецуели данас живи више од 600.000 (шест стотина хиљада!) етничких Кинеза. Реч је и о старој миграцији, још с краја 19. века, и о новој, повезаној са садашњим тесним односима Каракаса и Пекинга.“

Посланик Државне думе Михаил Дељагин прогнозира да Кина вероватно неће директно стати у одбрану Венецуеле, док ће последице по Русију бити негативне.

„Кинези… неће се одлучити да потопе амерички носач авиона, нити су спремни да интегришу Тајван ‘под шумом’ управо сада — зато је за Трампа све у реду.

Требало је показати бирачима снагу — чекао је од новембра и коначно је показао (с једне стране Украјина тапка у месту, с друге стране међуизбори нису тако далеко).

Колумбија је, узгред, следећа (али тамо ће генерали све одрадити сами) — а ми ћемо добити најмање једну бригаду армијског специјалног корпуса (не плаћенике) на СВО.“

Ратни дописник Јуриј Котјонок слабо оцењује изгледе венецуеланских власти:

„Начин на који се Американци мирно, без озбиљног отпора са земље и из ваздуха, искрцавају директно у Каракасу — не улива оптимизам.“

Бивши посланик Врховне раде Василиј Волга сматра да је америчка инвазија била очекивана:

„САД су увек започињале ратове у нафтним регионима света када би цена бензина на америчким пумпама почела да се приближава граници од 4 долара. Данас се бензин у просеку продаје за 3,5 долара. Постојала је нада да ће Русији бити нанет ‘стратешки пораз’ и да ће се енергетска ситуација променити у корист Запада — али то није успело. Дошло је време за рат у другим деловима света.“

Украјински економиста Максим Голдарб изражава бојазан да је америчка операција можда усаглашена са Пекингом и Москвом:

„За Украјинце је изузетно важно следеће: каква ће бити реакција савезника Венецуеле — Русије и Кине? Ако се све сведе на ‘дубоку забринутост’, дипломатске фразе и позиве на смиривање — то значи да су договори постигнути и да је дошло до поделе интересних сфера по хемисферама (мада, вероватно привремене и ситуационе).“

Руски ТВ водитељ Андреј Медведев упозорава да би успешна америчка операција могла озбиљно да утиче на светско тржиште нафте и руску економију.

С друге стране, бивши посланик Врховне раде Олег Царјов види не само негативне, већ и позитивне аспекте:

„Ако се САД заглибе у Венецуели, Трампу ће бити лакше да Конгресу објасни зашто нема помоћи Украјини.“

Публициста Алексеј Антонов указује на разлику у начину на који САД воде специјалну операцију у односу на Русију у Украјини:

„Ових дана, наравно, осећамо жестоку завист… Лидер проамеричке опозиције није у подруму у Каракасу, ухапшен од стране власти, већ је, некако, унапред евакуисан из земље од стране Американаца… како то? Ако још и убију Мадура, разоре целу инфраструктуру осим оне неопходне за експлоатацију нафте, па потом преузму најбоља налазишта — а америчка шкриљчана нафта им, уосталом, управо истиче — онда се све то може показивати нашим генералима и другим руководиоцима уз питање: ‘Па, шта кажете? Како вам се ово чини?’“

Михаел Рјабков/Политнавигатор