„ВЈЕНЧАВАМ ТЕ СРПСКО МОРЕ, СА СЛОБОДОМ ЦРНЕ ГОРЕ“: Сјећање које обавезује – Бар и 148 година слободе од Османлија

Биста краља Николе у Бару

(фото:Барски портал)

На празник Светог архиђакона Стефана, 9. јануара, у Бару је свечано обиљежена 148. годишњица ослобођења града од османске власти, један од кључних датума у историји овог приморског града и Црне Горе. Овим даном, 1878. године, окончана је вишевјековна турска окупација, а Бар је ушао у слободан државни и историјски оквир тадашње Књажевине Црне Горе.

Обиљежавање годишњице организовала је Српска народна читаоница, најстарија културна установа у граду под Румијом, основана 1881. године, која од свог настанка представља један од стубова културног, националног и духовног идентитета Бара.

Историјска побједа над Османлијама у Бару била је круна ратних напора црногорске војске у Великом источном рату. Под командом књаза Николе I Петровића Његоша, почетком новембра 1877. године извршена је велика војна операција, у којој је концентрисано 20 батаљона и 18 топова у рејону Вирпазара. Маневрима и лажним демонстрацијама према Спужу и Подгорици, турске снаге су доведене у заблуду, док је главни удар припреман према Бару.

„Вјенчавам те, српско море, са слободом Црне Горе“ — стихови су књаза Николе након коначне побједе над Турцима у Бару прије 148 година.

Црногорска војска наступала је у двије колоне – десном, под командом војводе Маше Врбице, и лијевом, којом је командовао војвода Илија Пламенац. Након жестоких борби и заузимања утврђења на Суторману, Волујици и Нехају, ослабљене турске снаге у Старом Бару, упркос подршци ратних бродова из луке, биле су принуђене на капитулацију. Предајом 9. јануара 1878. године заробљено је 2.237 војника и 15 топова, чиме је слобода Бара коначно освојена.

У знак трајног сјећања на ослободиоце, Српска православна црква и њено свештенство традиционално у овим божићним данима служе помен пострадалима за крст часни и слободу златну. Посебно мјесто у култури памћења заузима споменик ослободиоцима Бара у Старом Бару, који је Српска народна читаоница подигла 1881. године, са снажном симболиком и натписом посвећеним књазу Николи I.

Како је раније указао археолог мр Младен Загарчанин, овај споменик представља јединствен лапидаријум, састављен од фрагмената различитих епоха – од византијске до османске – и као такав симболизује историјску дубину Бара, али и наду у суживот и трајност културног насљеђа.

Српска народна читаоница, основана убрзо након ослобођења града, била је прва и дуго једина културна институција у Бару. Окупљала је православце, католике и муслимане, што свједочи о духу српског заједништва и просвете који је пратио ослобођење. Након вишедеценијских прекида, покушаја преименовања и историјског ревизионизма, ова Читаоница је 2017. године обновљена под својим изворним именом и данас, између осталог, дјелује и као издавач „Барског портала“.

Поводом Божића, Нове године и Дана ослобођења Бара, огласио се и предсједник Општинског одбора Нове српске демократије у Бару, Лазар Мацановић, који је истакао значај историјског памћења и заједништва.

„Уз прославу најрадоснијег хришћанског празника Божића, као и Нове године, упућујемо искрене честитке са жељом да ове празничне дане проведете у миру, здрављу и породичној топлини. Ови дани нас подсјећају на важност међусобног поштовања, солидарности и очувања традиционалних вриједности.

Посебно обиљежавамо 9. јануар и 148 година од ослобођења Бара од турске власти, значајан датум који свједочи о храбрости, истрајности и слободарском духу наших предака. Тај историјски чин представља темељ на којем су грађени слобода, идентитет и будућност нашег града“ навео је Мацановић.

Обиљежавање овог датума није само чин сјећања, већ и подсјећање на трајну обавезу очувања историјске истине, културног насљеђа и српског слободарског духа Бара – града који је слободу платио високом цијеном и уградио је у своје темеље.

Барски портал

1 thought on “„ВЈЕНЧАВАМ ТЕ СРПСКО МОРЕ, СА СЛОБОДОМ ЦРНЕ ГОРЕ“: Сјећање које обавезује – Бар и 148 година слободе од Османлија

  1. Полу истине су горе и од лажи а Ц. Гора је у данашњем облику (без мора) ослобођена
    тек у Балканским ратовима. О овоме сведочи др. Б. Перуничић чувени српски историч.
    у своме капиталном делу: ‘Зулуми ага и бегова у косовском вилајету’, на стр. 82 где
    наводи списак бегунаца из Турске који због турских зулума беже у Србију о чему
    извештава Српско министарство спољних послова 1. Нов. 1889.г. где се помиње
    Маровић Васо из Подгорице, Спасојевић Богдан из Колашина, Живковић Алeкса из
    Берана,Савић Стеван из Никшића итд. итд. Резултат Берлинског конгреса око изласака
    Ц. Горе на море састојао се у ограничењеу суверенитета Црне Горе над луком Бар
    и остатком обале. Одузимањем Спича, од стр. Аустрије, затворен јој је непосредни,
    природнији, прилаз Бару и мору уопште и до мора је водио само једна уски појас.
    Коначно ослобођење Ц. Горе је тек у Балканским ратовима а Краљ. Александар,
    1918. г. уноси, анексијом, десну обалу Јадрана у Југославију и то је до данс правни
    статус јадранске обале, на чему инсистира и Италија и Мађарска.

Comments are closed.