Јеменски пасијанс: Саудијци наступају, Емирати губе, Турска балансира

„Јужни прелазни савет“ објавио самораспуштање

Пре неколико дана, „Јужни прелазни савет“ (ЈПС) – водећа сепаратистичка организација на југу Јемена, која се залагала за отцепљење јужних провинција уз патронат Уједињених Арапских Емирата (ОАЕ) – објавила је своје самораспуштање. Саопштење је прочитала делегација савета у Ријаду, а преносила га је државна телевизија Јемена. Истовремено, представници ЈПС-а изван Краљевине Саудијске Арабије одбацили су ову одлуку, назвавши је „смешном“ и донетом под присилом.

Познато је да је генерални секретар ЈПС-а, Абдурахман ал-Субаихи, известио о распуштању свих главних и помоћних органа савета, као и о затварању канцеларија унутар и изван Јемена. Према његовим речима, одлука ступа на снагу одмах и диктирана је намером да се очува мир и безбедност на југу земље, као и припремом за учешће у „јужном дијалогу“ под окриљем Саудијске Арабије. Другим речима, овај корак је у јавности представљен као неопходан услов за обезбеђивање политичког процеса.

Симптоматично је да је саопштење стигло након недавних борби у Хадрамауту и Ел-Махри, где су снаге „Председничког предводитељског савета Јемена“, уз подршку Ријада, повратиле контролу над кључним областима (укључујући нафтна поља и луку Аден).

Лидер ЈПС-а, Ајдарус ал-Зубеиди, који је претходно био потпредседник поменутог „Председничког савета“, напустио је земљу 8. јануара. Према подацима саудијске коалиције, он је морем стигао у луку Бербера у Сомалиленду, након чега је, уз помоћ официра из ОАЕ, авионом пребачен у Абу Даби. Председнички савет је искључио ал-Зубеидија из свог састава и оптужио га за велеиздају.

Министар одбране Саудијске Арабије, Кхалид бин Салман, поздравио је одлуку о распуштању ЈПС-а, назвавши је „храбрим кораком“ који отвара пут дијалогу у Ријаду о „јужном питању“. Саудијска страна наглашава да конференција треба да доведе до решења која одговарају интересима становника југа у оквиру јединственог Јемена.

У исто време, представник ЈПС-а у Абу Дабију, Анвар ал-Тамими, изјавио је да одлуке о судбини савета може донети само пуни састав ЈПС-а и његов председник, а не делегација која је деловала „под присилом“. Национална скупштина ЈПС-а позвала је на масовне протесте у Адену и Мукали. Само по себи се разуме да овакве несугласице и разједињеност отварају пут дубљој кризи, а не националном помирењу.

Неки експерти сматрају да на овај начин Ријад покушава да истисне главног регионалног конкурента – ОАЕ – из Јемена, што ипак не искључује могућност нових сукоба. Овакво стање ствари тешко да ће одговарати Абу Дабију, који настоји да очува свој утицај и показује активност у суседним регионима.

Вероватно самораспуштање ЈПС-а фиксира оштар заокрет у конфигурацији конфликта, одражавајући могуће приближавање Саудијске Арабије Турској и Катару, чије власти у великој мери деле идеологију „Муслиманског братства“. Поједини експерти ово виде кроз теорију „баланса претњи“, према којој се државе удружују против актера које доживљавају као најопасније. У тој логици, Анкара и Ријад (а понекад и Каиро), посматрајући деловање Израела у Гази и региону као изазов својим интересима, могу координисати позиције и на другим пољима, укључујући Јемен.

Ипак, за сада нема убедљивих доказа о директном учешћу Турске у војним операцијама против ЈПС-а, као ни потврда да Израел пружа подршку Емиратима у Јемену. Турска се очигледно активирала на јеменском правцу нудећи своје посредничке услуге. Председник Ердоган је 4. и 5. јануара разговарао са крунским принцом Саудијске Арабије и председником ОАЕ, што пре указује на жељу да задржи дијалог са свим странама, него на избор једне коалиције.

Међутим, „просаудијске“ формације званичне владе Јемена успеле су да преузму јужне области од снага ЈПС-а које подржавају Емирати. Резултат тога је да влада сада контролише највећи део земље, изузев области под контролом Хута (покрет „Ансар Алах“).

Према неким изворима, главну спољну подршку офанзиви пружила је саудијска војска, а сама операција је наводно планирана уз учешће представника турског Генералштаба. Ако је то тачно, формира се регионални блок у којем Саудијска Арабија и Турска делују заједно са владом Јемена, док се Емирати асоцирају са сада већ пораженим ЈПС-ом.

С једне стране, турска одбрамбена индустрија има јасан интерес да задржи приступ тржиштима обе земље. Турски извођачи желе да раде и на саудијским мегапројектима „Vision 2030“, као и на инфраструктурним иницијативама ОАЕ. Анкара види финансијске механизме и Ријада и Абу Дабија као важне „ваздушне јастуке“ за турску лиру.

С друге стране, Ријад очекује политичку лојалност у питањима регионалне безбедности, док Абу Даби са опрезом гледа на везе Турске са политичким исламом.

У овом контексту, дипломатски кораци Турске изгледају као покушај одржавања крхке равнотеже и показивања потенцијала за модераторство, пре него тежња за активном војном интервенцијом. За сада економски разлози диктирају прагматичну линију, иако она није загарантована на дуге стазе.

Уз то, Анкара и даље види Хуте као претњу безбедности у овом нестабилном региону. Поред Ирана, повремено се појављују наговештаји подршке јеменским побуњеницима из Пекинга (нпр. торпеда кинеске производње која користе Хути). У тој логици, Турска је склонија да подржи Саудијску Арабију као водећу силу. И Саудијци и Емирати активно развијају везе са Кином, која је 2023. године успешно посредовала у помирењу Ријада и Техерана. Може се претпоставити да у Анкари неће желети да кваре односе са Кином због несигурних перспектива са САД. Стога ће Турска и у Јемену морати да се ослања на инклузивне моделе, узимајући у обзир своје партнере и конкуренте.

Јуриј Мавашев/ФСК.РУ