Евроатлантски поредак у распаду: има ли НАТО будућност?

El País: Трамповe аспирације према Гренланду могле би да разоре НАТО

НАТО се приближава историјској прекретници, пише шпански El País. Односи између Европске уније и Сједињених Америчких Држава све су напетији, док се досадашњи безбедносни оквир заснован на трансатлантском савезништву све теже одржава у новим глобалним околностима. Око будућности Северноатлантске алијансе данас не постоји јединствен став, ни међу савезницима, ни међу стручњацима.

Током више од седам деценија, Атлантски савез функционисао је као један од кључних инструмената западне безбедносне политике, али и као средство пројекције моћи Сједињених Држава и њихових савезника. Његова улога никада није била једнозначна: док је за део чланица представљао оквир за координацију интереса, за бројне друге земље НАТО је остао симбол војних интервенција, притисака и наметања политичких решења силом. Управо та двосмисленост данас долази у први план.

Противречан став Доналда Трампа према рату у Украјини, као и отворене америчке аспирације према Гренланду, аутономној територији под суверенитетом Данске, додатно су пољуљале унутрашњу кохезију алијансе. Повратак Трампа у Белу кућу отворио је питање да ли НАТО и даље функционише као савез равноправних партнера или све више као инструмент у служби уских националних интереса.

Од оснивања 1949. године НАТО је пролазио кроз бројне кризе, али се данашња ситуација разликује по томе што се доводи у питање сама логика савеза. За један део аналитичара, актуелни расколи представљају почетак дуготрајног слабљења и могућег распада евроатлантског безбедносног оквира. Други, пак, тврде да је реч о фази дубоке трансформације, у којој НАТО покушава да се прилагоди свету у којем више не постоји јасна хијерархија моћи.

Новинар Хесус А. Нуњес Виљаверде упозорава да се конфронтациони и непредвидив приступ Сједињених Држава према европским савезницима не сме прихватити као нова норма. Са друге стране, Луис Симон подсећа да историја НАТО-а познаје бројне унутрашње сукобе и кризе, али да то не значи да ће савез аутоматски нестати.

Ипак, кључно питање остаје отворено: да ли НАТО у садашњем облику може да преживи свет у којем се мењају односи моћи, урушава поверење међу савезницима и све чешће доводи у питање легитимитет војних интервенција. За Европу, али и за земље које су деценијама осећале последице деловања алијансе, ова криза није само унутрашња ствар НАТО-а, већ сигнал да се читав евроатлантски поредак налази у фази дубоке и неизвесне промене.

ИноСМИ