Погледајте какве ужасе крије архива АНБ-а о Голом отоку: Брат у име партије шпијао рођеног брата!

Више стотина грађана у просторијама Агенције за националну безбедност (АНБ) читало је шта су о њиховим родитељима, означаваним као “унутрашњи непријатељи” прије готово осам деценија, јављале комшије, рођаци, па и најближи крвни сродници.

Један од њих је, читајући досије свог оца, утврдио да је ондашња служба део информација о његовом кретању добијала од рођеног брата тог голооточког затвореника.

То је “Вијестима” испричао унук голооточког затвореника, а син човека који је прегледао “метар докумената” и схватио да досијеи не умиру са онима чији су.

“Скоро 80 година након Резолуције Информбироа, документација о људима који су прошли кроз Голи оток и друге логоре из тог периода и даље постоји у институционалним евиденцијама Црне Горе и, упркос томе што јој је приступ строго ограничен, и даље свађа људе, па и најближе сроднике. Чињеница је да су неки свесно, а неки несвесно причали, односно нијесу ни знали да оно што говоре завршава у досијеима тајне службе, али то је и даље доступно и није ми јасно зашто неко чува та документа деценијама након смрти оних који су прошли голготу Голог отока и осталих логора”, рекао је он, сведочећи о искуству свог оца који је, користећи право из уредбе из 2001. године, остварио увид у тајни досије свог оца, и то деценијама након његове смрти.

Тајни досијеи Голог отока

Готово осам деценија након сукоба југословенског и совјетског руководства и масовних хапшења означених присталица Резолуције Информбироа, документација о Голом отоку и другим послијератним логорима и даље је, у значајном дијелу, затворена за јавност. Иако се ради о догађајима из периода 1948–1956, Агенција за националну безбједност (АНБ) Црне Горе потврђује да се у њеном документационом фонду и даље чувају досијеи бивших служби безбједности – са степеном тајности “ТАЈНО”.

Из АНБ-а, на чијем је челу Ивица Јановић, за “Вијести” су објаснили да оно што су службе прикупљале могу прочитати само сродници првог насљедног реда, али и да је један дио документације предат Државном архиву Црне Горе.

“Сходно Вашим питањима која се односе на одређену документацију у поседу Агенције за националну безбедност (АНБ), обавештавамо Вас да се у документационом фонду АНБ, између осталог, налазе и досијеи Управе државне безбедности (УДБ) и Службе државне безбедности (СДБ) који се односе на проблематику ‘унутрашњи непријатељ’, односно ‘унутрашњи екстремизам’ (између осталих и досијеи из периода Резолуције Информбироа). Ценећи значај докумената садржаних у документационом фонду бивших служби безбедности, овој документацији је, у складу са Законом, одређен степен тајности “ТАЈНО”, те је стога приступ овим подацима ограничен”, казали су из Агенције за националну безбедност.

Они су објаснили и да су грађани право на увид у свој или досије сродника из првог наследног реда, стекли након што је донијета Уредба о стављању на увид досијеа вођених о грађанима Републике Црне Горе у Служби државне безбедности (СЛ. лист РЦГ, бр. 45 од 21. септембра 2001. године), која је важила годину дана од дана њеног доношења и Упутством о начину и поступку увида у досијеа вођених о грађанима Републике Црне Горе у Служби државне безбедности, а чиме је скинута ознака повјрљивости “ДРЖАВНА ТАЈНА” у односу на лица на која се односе наведени досијеи, као и њихове сроднике у првом степену.

“У једногодишњем периоду примјене Уредбе, Служби државне безбједности је поднијето више стотина захтјева за увид у досијеа и грађани су остварили своје право у случајевима гдје је констатовано постојање досијеа. И након истека рока важења Уредбе (септембар 2002. г.), поступано је по захтјевима грађана за увид у лични или досије трећег лица у прописаној процедури, што је и сада пракса”, додају из АНБ-а.

Из Агенције су саопштили да је део документације настале у раду Оделења за заштиту народа (ОЗНА), током 2004. и 2008. године, предат Државном архиву Црне Горе.

“Један део документације настао у раду Оделења за заштиту народа (ОЗН), од стране СДБ/АНБ, током 2004. и 2008. године, предат је Државном архиву Црне Горе, којом приликом, ценећи друштвени, научно-историјски и функционални значај те грађе, нису предвиђени посебни услови, односно ограничења у погледу њеног коришћења. С тим у вези, Агенција у континуитету врши преиспитивање података садржаних у документационом фонду бивших служби безбедности, ценећи значај те документације за безбедност и интересе Црне Горе, како би престанком наведених околности и стицањем законских услова могла бити предата надлежном органу на даље чување и коришћење у научне, историјске или друге сврхе”, одговорили су “Вијестима” из Јановићевог кабинета.

ИН4С