Српски фактор на КиМ има посебну тежину

На­кон пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра 28. де­цем­бра 2025. го­ди­не, Ко­со­во и Ме­то­хи­ја ула­зе у по­сти­збор­ну фа­зу ко­ја, уме­сто сми­ри­ва­ња по­ли­тич­ких тен­зи­ја, отва­ра но­ву рун­ду по­ли­тич­ке не­си­гур­но­сти. Иако је Са­мо­о­пре­де­ље­ње Ал­би­на Кур­ти­ја оства­ри­ло сна­жан ре­зул­тат и по­твр­ди­ло ста­тус по­је­ди­нач­но нај­ја­че по­ли­тич­ке сна­ге, из­о­ста­нак пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не по­но­во је гур­нуо по­ли­тич­ки си­стем у зо­ну ин­сти­ту­ци­о­нал­ног ри­зи­ка.

Кур­ти је у пр­вим по­сти­збор­ним обра­ћа­њи­ма ин­си­сти­рао на „ја­сном ле­ги­ти­ми­те­ту до­би­је­ном од гра­ђа­на”, али је исто­вре­ме­но отво­рио мо­гућ­ност но­вих из­бо­ра уко­ли­ко не до­ђе до до­го­во­ра о фор­ми­ра­њу вла­де. Та по­ру­ка има дво­стру­ку функ­ци­ју: спо­ља пред­ста­вља при­ти­сак на опо­зи­ци­о­не пар­ти­је да пре­и­спи­та­ју од­би­ја­ње ко­а­ли­ци­је, док је пре­ма соп­стве­ном би­рач­ком те­лу сиг­нал да је Са­мо­о­пре­де­ље­ње спрем­но и на но­ву по­ли­тич­ку кон­фрон­та­ци­ју.

Ме­ђу­тим, ре­ал­ност је знат­но сло­же­ни­ја. Но­ви из­бо­ри је­су устав­но мо­гу­ћи, али по­ли­тич­ки и ин­сти­ту­ци­о­нал­но крај­ње ри­зич­ни. Ко­со­во и Ме­то­хи­ја већ има­ју ис­ку­ство ду­го­трај­не бло­ка­де ин­сти­ту­ци­ја на­кон фе­бру­ар­ских из­бо­ра, а по­на­вља­ње тог сце­на­ри­ја до­дат­но би ис­цр­пло по­ли­тич­ки си­стем, про­ду­би­ло уну­тра­шње по­де­ле и осла­би­ло ме­ђу­на­род­ну по­зи­ци­ју При­шти­не. Због то­га ме­ђу­на­род­ни ак­те­ри, пре све­га ЕУ и САД, ша­љу ја­сне сиг­на­ле да пре­фе­ри­ра­ју фор­ми­ра­ње вла­де у по­сто­је­ћем са­зи­ву, чак и по це­ну те­шких ком­про­ми­са.

Опо­зи­ци­о­не ал­бан­ске пар­ти­је на­ла­зе се у де­ли­кат­ној по­зи­ци­ји. С јед­не стра­не, ПДК и ЛДК не же­ле да Кур­ти­ју обез­бе­де по­ли­тич­ку ста­бил­ност пред пред­сед­нич­ке из­бо­ре 2026. го­ди­не. С дру­ге стра­не, ула­зак у но­ве из­бо­ре но­си озби­љан ри­зик, јер би Кур­ти мо­гао до­дат­но да мо­би­ли­ше би­рач­ко те­ло на­ра­ти­вом о оп­струк­ци­ји „на­род­не во­ље”, док би опо­зи­ци­ја би­ла озна­че­на као фак­тор не­ста­бил­но­сти. Све ука­зу­је да ће по­ли­тич­ки про­цес би­ти обе­ле­жен оду­го­вла­че­њем, а не ја­сним од­би­ја­њем пре­го­во­ра.

По­себ­ну те­жи­ну у овој фа­зи има­ју ма­њин­ске за­јед­ни­це и срп­ски по­ли­тич­ки фак­тор. Устав тзв. Ко­со­ва пред­ви­ђа оба­ве­зно уче­шће пред­став­ни­ка срп­ске за­јед­ни­це у вла­ди, што ја­сно по­ка­зу­је да ста­бил­на из­вр­шна власт не мо­же би­ти фор­ми­ра­на без Ср­ба. У том кон­тек­сту, ин­сти­ту­ци­о­нал­но при­су­ство Ср­ба пред­ста­вља еле­мент ста­бил­но­сти, а не пре­пре­ку по­ли­тич­ком про­це­су, ка­ко се че­сто по­ку­ша­ва пред­ста­ви­ти у де­лу ал­бан­ске јав­но­сти.

Из угла Ср­би­је, евен­ту­ал­ни но­ви из­бо­ри на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји би­ли би сиг­нал про­ду­же­не по­ли­тич­ке не­ста­бил­но­сти с по­тен­ци­јал­ним без­бед­но­сним по­сле­ди­ца­ма. Про­ду­же­не кри­зе у При­шти­ни у про­шло­сти су че­сто би­ле пра­ће­не јед­но­стра­ним по­те­зи­ма на те­ре­ну, на­ро­чи­то пре­ма срп­ској за­јед­ни­ци. Због то­га Бе­о­град па­жљи­во пра­ти раз­вој до­га­ђа­ја, ин­си­сти­ра­ју­ћи на ин­сти­ту­ци­о­нал­ној за­шти­ти Ср­ба и до­след­ној при­ме­ни по­стиг­ну­тих спо­ра­зу­ма.

Ко­ли­ко су но­ви из­бо­ри за­и­ста ре­ал­ни? У овом тре­нут­ку ви­ше слу­же као по­ли­тич­ки при­ти­сак не­го као ра­ци­о­нал­но ре­ше­ње. Ве­ћи­на ак­те­ра све­сна је да би бр­зо по­на­вља­ње из­бо­ра мо­гло да про­из­ве­де сли­чан ре­зул­тат, без га­ран­ци­је ста­бил­ни­је ве­ћи­не. За­то је ве­ро­ват­ни­ји сце­на­рио ду­гих и сло­же­них пре­го­во­ра, уз сна­жно ме­ђу­на­род­но по­сре­до­ва­ње, не­го брз по­вра­так би­ра­ча на би­ра­ли­шта.

Ко­со­во и Ме­то­хи­ја се та­ко на­ла­зи у фа­зи у ко­јој из­бор­ни по­бед­ник не­ма пу­ну власт, опо­зи­ци­ја не­ма сна­гу да фор­ми­ра ал­тер­на­ти­ву, а ма­њин­ски фак­тор по­ста­је кључ рав­но­те­же. Из­ме­ђу фор­ми­ра­ња ком­про­ми­сне вла­де и но­ве из­бор­не кри­зе сто­ји крат­ко по­ли­тич­ко вре­ме, али ду­га ли­ста по­сле­ди­ца. Упра­во због то­га на­ред­ни по­те­зи не­ће би­ти во­ђе­ни са­мо стра­нач­ким ин­те­ре­си­ма, већ и стра­хом од још јед­не ин­сти­ту­ци­о­нал­не кри­зе чи­је би по­сле­ди­це би­ле да­ле­ко­се­жне – ка­ко за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, та­ко и за ста­бил­ност це­лог ре­ги­о­на.

Ср­би­ја ја­сно по­ру­чу­је да су ста­бил­ност и ин­сти­ту­ци­о­нал­но укљу­чи­ва­ње срп­ског фак­то­ра кључ за очу­ва­ње ми­ра и пра­ва за­јед­ни­ца. По­сти­збор­ни ди­ја­лог мо­ра би­ти усме­рен ка ком­про­ми­су, по­што­ва­њу уста­ва и им­пле­мен­та­ци­ји свих по­сто­је­ћих спо­ра­зу­ма. Са­мо кроз кон­струк­тив­ну са­рад­њу свих по­ли­тич­ких ак­те­ра Ко­со­во и Ме­то­хи­ја мо­гу пре­ва­зи­ћи тре­нут­ну не­си­гур­ност и обез­бе­ди­ти трај­ну ста­бил­ност и пер­спек­ти­ву за све гра­ђа­не.

Ибро Ибрахимовић/Политика