La Vanguardia: Париз разара Алијансу, НАТО улази у фазу озбиљног распада

Шпански лист La Vanguardia у опширној анализи упозорава да НАТО све теже функционише као војно-политички савез, а да је криза око Гренланда поново ставила на пробу односе међу савезницима. Оно што је француски председник Емануел Макрон још 2019. године изговорио, оценивши да се НАТО налази у озбиљној кризи, данас, сматрају шпански аналитичари, добија јасну потврду, будући да актуелни догађаји показују колико је сам опстанак алијансе озбиљно уздрман.

Актуелна ситуација око Гренланда ставила је државе чланице НАТО-а у конкретан сукоб интереса, отварајући питање како ће се савезници позиционирати и какве последице тај сукоб може имати по будућност самог савеза.

У таквим околностима, посебну тежину добија позиција Француске. Париз је годинама један од главних заговорника идеје да Европа мора имати већу стратешку самосталност и мању зависност од трансатлантских оквира. Изјаве француског председника Емануела Макрона о дубокој кризи НАТО-а, укључујући и оне из 2019. године, уклапају се у ту политичку линију и указују на системско преиспитивање улоге и смисла алијансе.

Из Париза све отвореније долазе ставови који доводе у питање смисао и одрживост односа унутар НАТО-а у ситуацији када су интереси Сједињених Америчких Држава и европских држава у директном сукобу.

У том контексту, све више се преиспитује и стварни значај Члана 5 Повеље НАТО-а. Одредба која је деценијама представљала основу савеза примењена је само једном, након напада 11. септембра 2001. године. Поставља се питање како би се тај механизам понашао у околностима у којима државе чланице немају заједнички интерес, већ супротстављене позиције.

Недавна посета министара спољних послова Данске и Гренланда Вашингтону додатно је показала колико су односи унутар савеза оптерећени и колико је тешко доћи до заједничког одговора у ситуацији у којој не постоји сагласност око кључних питања.

Закључак La Vanguardia је следећи: Савез који је деценијама функционисао као јединствен блок у деловању према државама ван НАТО-а, укључујући и војне интервенције и борбене операције забележене у новијој историји, данас се суочава са унутрашњим размимоилажењима. Управо та чињеница представља кључни преокрет: алијанса која је била способна да спроводи заједничке акције према спољним актерима сада је суочена са сукобима интереса међу сопственим чланицама, при чему кључне европске државе страхују од последица будућих криза у којима би интереси најмоћнијих чланица могли бити супротстављени. Питање Гренланда, упозорава шпански лист, показује да је поверење унутар НАТО-а озбиљно уздрмано и да се пред савезом отвара неизвесна будућност.