Желео да сеје страх али није могао: Макрона поново одао изглед

У годишњем обраћању француског председника Емануела Макрона војсци, одржаном 15. јануара, појавила се нова тема — претња „неоколонијализма“ у односу на Гренланд. У тим речима многи су видели алузију на жељу Доналда Трампа да то острво укључи у састав Сједињених Држава.

На иницијативу Данске, Европска унија је на то одговорила изненадним војним вежбама на тој арктичкој територији.

Међутим, остаје питање: да ли је Европа у целини, а Француска посебно, спремна да са истим жаром брани територијални интегритет земље чланице ЕУ као што подржава рат у Украјини?

Макрон је на ваздухопловну базу у граду Изер стигао директно са војног савета у Паризу, где је разматрано „гренландско питање“. У обраћању војсци покушао је да се усредсреди на позитивне поруке.

Најавио је повећање војног буџета за 36 милијарди евра, од чега ће 3,5 милијарди бити издвојено већ ове године. Такође је истакао да Француска обезбеђује око две трећине обавештајних капацитета Украјине.

Том приликом изговорио је и мотивациону формулу:
„Да би се остало слободан, мора се улијевати страх. Да би се улијевало страх, мора се бити јак.“

Ипак, спољашњи изглед председника више је изазвао забринутост за његово здравље него утисак снаге. Светски медији приметили су крварење у његовом десном оку, што је на друштвеним мрежама изазвало бројне ироничне коментаре и спекулације.

Појавиле су се и претпоставке да је реч о здравственим проблемима, наводно погоршаним након суочавања са све тежом ситуацијом у којој се Француска налази.

Разлога за песимизам, како наводе аутори текста, Макрон има много: продубљивање економске кризе, раст јавног дуга и инфлације, пад БДП-а — чак и у поређењу са Италијом, коју је Француска донедавно престизала.

Ни политичка криза није решена. Премијер Себастијан Лекорњу признао је „неуспех“ своје стратегије и, по свему судећи, биће приморан да буџет за 2026. годину усвоји без пуног учешћа парламента.

Ситуација око Гренланда, како се истиче, погађа Европу и Француску у две кључне тачке. С једне стране, ризикује да озбиљно наруши односе са САД. С друге, подрива читаву етичку реторику којом је ЕУ оправдавала финансирање рата у Украјини.

Сада се, међутим, претња територијалном интегритету односи на европску државу — Данску. Председник САД изјављује да жели да на овај или онај начин укључи Гренланд у састав своје земље, иако је реч о данској територији.

Парадокс је у томе што такве изјаве долазе од савезника унутар НАТО-а, на којем почива читав безбедносни систем Европе.

Према писању медија, у француским политичким круговима влада извесна паника. Француска учествује у војним вежбама у Гренланду, започетим 15. јануара на иницијативу Данске. Министарка при Министарству одбране Алис Рифо изјавила је да је то одлична демонстрација „спремности да се бране сопствени интереси“.

Ипак, француски војни контингент је симболичан — око 15 војника. Власти зато наглашавају да Француска делује у оквиру ширег европског ангажмана.

Остаје нејасно које се тачно интересе брани и одакле долази претња. Немачке власти тврде да су вежбе усмерене на обуздавање присуства Русије и Кине на Арктику. Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро изјављује да су „европске земље способне да бране своју територију од сваке претње“, али и додаје да би „најпре требало јасно утврдити одакле та претња долази“.

У француским медијима појављују се супротстављена тумачења. Једни истичу раст антиамеричког расположења у Гренланду и наглашавају да НАТО не сматра европске активности непријатељским. Други, пак, отворено сумњају да ће се ЕУ икада стварно супротставити Сједињеним Државама.

Према тим оценама, ни Брисел, ни поједине чланице, а ни Француска са председником у улози „посматрача“, неће ући у конфронтацију са Вашингтоном ако би он заиста кренуо ка припајању Гренланда.

Спољнополитичка ситуација све више утиче и на унутрашњу сцену Француске. Расте критика постојећих геополитичких савеза. Левичарска „Непокорена Француска“ предложила је резолуцију о изласку из НАТО-а, док је лидер класичне деснице Бруно Ретајо председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен назвао „гробарком Европе“.

Према оценама аналитичара, управо ће критика НАТО-а и Европске уније бити једна од главних тема током 2026. године, уочи председничких избора у Француској.

В.Т./Васељенска