Авганистан ризикује да постане жариште великог регионалног рата

Тешко је замислити да ће Пакистан, који ризикује да изгуби све, и Кина, која ризикује да изгуби много, само мирно посматрати развој догађаја, а да неће покушати да се умешају у Авганистану и подрже смену власти. А шта ако се овој опасној игри прикључи и Индија?

У прогнози Америчког савета за међународне односе (CFR) „Конфликти у 2026. години на које треба обратити пажњу“, на мапи света издвојено је неколико потенцијално експлозивних тачака. Највиши степен опасности, када је реч о могућем скором избијању рата у Предњој Азији, дат је Ирану и Појасу Газе. Истовремено, конфликтни потенцијал у Јужној Азији, између Авганистана и Пакистана, очигледно је потцењен.

А управо Авганистан и Пакистан — њихове пограничне и суседне територије — могу врло лако постати поприште крвавог и дуготрајног сукоба. Он би могао попримити и класичан, али и асиметричан, герилски облик, са ризиком увлачења великих, па и нуклеарних сила. Разлози за овако мрачну прогнозу слојевити су као сложена торта.

Трговински рат који прети да постане прави

Први слој односи се на директне интересе два суседа — Пакистана и Исламског Емирата Авганистан. Њихов сукоб се заоштрио у октобру 2025. године и био је праћен међусобним оружаним инцидентима и ваздушним ударима. Исламабад је оптужио Кабул да пружа уточиште милитантима „Техрик-е Талибан Пакистан“, што је авганистанска страна одбацила, узвративши оптужбама да Пакистан користи трговину као средство политичког притиска.

Од средине октобра 2025. саобраћај комерцијалних возила преко пакистанско-авганистанске границе потпуно је обустављен, а са њим и билатерална трговина вредна до две милијарде долара годишње. Пакистански стручњаци процењују да дневни губици због прекида извоза у Авганистан и транзита ка Централној Азији достижу и до 60 милиона долара. Две ионако сиромашне земље остају без милијарди само зато што су затворени кључни прелази Торкхам и Чаман.

Иако је 19. октобра постигнуто примирје и одржана три круга преговора, дугорочног решења нема. Трговина није обновљена, а Пакистан се за сада чини као страна која више губи од сопствене одлуке. Док у провинцији Хајбер-Пахтунхва расту незапосленост и затварају се предузећа, Авганистан се, по свему судећи, прилагодио новим условима.

Иран и Индија — нови ослонац Кабула

Авганистанске власти активно преусмеравају трговинске токове ка иранским лукама и даље ка Индији и другим азијским земљама. Упркос већим трошковима и дужим рутама, извоз Авганистана је у октобру 2025. порастао за 13 одсто. За разлику од Пакистана, Кабул дугорочно не ризикује губитак тржишта.

Разлог ове релативне сигурности лежи у чињеници да Авганистан више не делује сам. Његови нови кључни партнери су Индија и Иран, државе са снажним геостратешким позицијама. Посебно је значајна улога Индије, дугогодишњег ривала Пакистана. За Њу Делхи, Авганистан са својим спором са Исламабадом представља погодан инструмент за слабљење противника.

Повећање авганистанског теретног саобраћаја ка иранској луци Чабахар, којом управља Индија, директно угрожава пакистанску луку Гвадар. Ако Чабахар постане кључни трговински чвор, то би могло да потисне пакистанске и кинеске интересе у региону и доведе у питање исплативост кинеско-пакистанског економског коридора, једног од главних пројеката Пекинга у оквиру иницијативе „Појас и пут“.

Ризик велике игре

Развој алтернативних трговинских рута значио би огромне губитке и за Пакистан и за Кину. Тешко је зато поверовати да ће се помирити са таквим сценаријем. Много је реалније да ће покушати да утичу на унутрашњу ситуацију у Авганистану, подржавајући различите политичке или оружане групе.

А ако се у ту игру директније укључи и Индија, Кабул би лако могао постати „буре барута“ Јужне Азије.

Историја показује да Авганистан, нажалост, има искуства са таквом улогом.

Јуриј Мавашев, оријенталиста, директор Центра за проучавање Нове Турске/Взгљад