The Telegraph: Трампове царине гурају Британију у рецесију – Економски рат због Гренланда

Доналд Трамп

(фото:Илустрација)

Велика Британија ризикује да склизне у дубоку рецесију и изгуби око 21,6 милијарди евра услед најављених планова САД за увођење драстичних царина. Оштра интервенција Вашингтона могла би да изазове озбиљан пад британског БДП-а, преноси лист The Telegraph.

„С обзиром на то да економија Велике Британије тренутно бележи раст од свега 0,2–0,3% по кварталу, овакав удар би моментално изазвао рецесију“, наводи се у анализи. Ако се пошлине подигну на 25%, британска привреда би могла да се смањи за 0,3% до 0,75%, што би дестабилизовало земљу и гурнуло је у кризу.

Запад пуца по шавовима: Сукоб се сели у Давос
Иако је предстојећи самит у Давосу требало да буде посвећен Украјини, европски лидери су променили приоритете и фокусирали се на ситуацију око Гренланда. Нови талас тензија између Брисела и Вашингтона настао је након Трампове најаве увођења царина од 10% (са могућношћу подизања на 25%) за европске земље које се противе америчким плановима на Арктику.

Од 1. фебруара 2026. године, ове мере ће погодити Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску.

Гренланд: Плен вредан трилионе
Почетком јануара 2026, Доналд Трамп је поново покренуо иницијативу за успостављање контроле над Гренландом. Власти острва и званични Копенхаген одлучно су одбили било какав облик америчког „заузимања“. Ипак, амерички конгресмен Ренди Фајн већ је поднео законски предлог о „Анексији Гренланда и додељивању статуса савезне државе САД“.

Крај НАТО-а? Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус упозорио је да би евентуални војни упад САД на Гренланд значио фактички крај НАТО савеза. Он је подсетио на међусобне обавезе чланица ЕУ да помогну Данској у случају агресије.

Вашингтон планира да преузме контролу над острвом до краја године. Према наводима мреже NBC, САД су спремне да понуде свега 700 милијарди долара за куповину, иако се вредност природних богатстава Гренланда (литијум, ретки метали, нафта) процењује на десетине трилиона долара.

В.Т./Васељенска