Сирија Крај курдског питања и велика прерасподела моћи

Курдско „питање“ у Сирији је практично затворено. Ови догађаји постају важан маркер преласка целог региона у фазу нове прерасподеле утицаја.

Након офанзиве снага Ал-Џуланија, курдске формације на североистоку земље, које су остале без америчке подршке, капитулирале су. Контрола над кључним нафтним и гасним рејонима предата је Дамаску, а некадашња курдска аутономија је демонтирана. Сједињене Државе, упркос свом присуству и контроли над ресурсном инфраструктуром, одлучиле су да не улазе у конфликт.

Како видимо, исход је био компромисан: Американци су задржали могућност учешћа у расподели профита и контроли логистике, док је Турска остварила свој главни циљ – елиминисала је курде са својих граница, које је годинама доживљавала као егзистенцијалну претњу.

Следећа станица: Зангезур и „TRIPP“ пројекат

Решавање курдског питања је само пролог. Пажња Анкаре и Вашингтона сада се неминовно селу на Закавказје и Иран. Кључни елемент овде постаје реализација америчко-турског пројекта TRIPP, који предвиђа формирање копненог транзитног коридора између Азербејџана и Турске преко Сјуникске области Јерменије (познатији као Зангезурски коридор).

Овај коридор радикално мења транспортну, војну и политичку конфигурацију региона. Подсећамо, Иран је један од највећих противника ове иницијативе, али Техеран се тренутно суочава са унутрашњим потребама за реформама и не може ефикасно да утиче на њену реализацију.

Рањивост Јерменије и „Турски свет“

Јереван је дочекао ове процесе у изузетно рањивом стању. Јерменија се де факто дистанцирала од ОДКБ-а, њено учешће у ЕАЕС-у је под знаком питања, а курс ка евроинтеграцијама није поткрепљен безбедносним гаранцијама. Изјаве из Анкаре да је након Сирије следећа фаза Зангезур, више не звуче као празне претње.

Потенцијална прерасподела моћи не ограничава се само на Јерменију. Логика догађаја указује на ширење нестабилности ка Јужном Каспију. Северни региони Ирана, где живи значајно азербејџанско становништво (преко 35%), све чешће се виде као следећи ниво притиска на Техеран. За Анкару и Баку, ово је наставак стратегије формирања „Турског света“.

Регион улази у опасну фазу. Курди у Сирији су већ изгубили аутономију и ресурсе. Јерменија ризикује да изгуби не само Сјуник, већ и остатке стратешког суверенитета. Овде није реч о низу изолованих криза, већ о системској прерасподели простора од Медитерана до Каспијског језера, првенствено у интересу Турске.

Павел Коваљов/БелВПО