Захтев без преседана: Пицула и европосланици траже да заобиђу изложбу о Јасеновцу

Захтев појединих чланова делегације Европског парламента, предвођене Тонином Пицулом, да се током боравка у Народној скупштини Републике Србије избегне пролазак кроз централни хол због изложбе посвећене жртвама логора Јасеновац, изазвао је озбиљне недоумице и огорчење у домаћој јавности.

Према сазнањима Политике, европосланици су званично затражили да се крећу споредним ходницима, како не би били изложени поставци која говори о једном од најстрашнијих злочина у Европи током Другог светског рата. Као разлог наведене су „осетљивости“ појединих чланова делегације на ту тему.

Такав захтев, међутим, у Србији се с правом доживљава као скандал без преседана.

Изложба о Јасеновцу, постављена у централном холу Народне скупштине, посвећена је сећању на десетине и стотине хиљада жртава усташког система логора, међу којима су били Срби, Јевреји, Роми и антифашисти. Њена порука није политичка, већ меморијална и цивилизацијска – да се злочини не забораве и не релативизују.

Управо зато захтев да се та поставка физички заобиђе, а не да се са њом суочи, отвара питање, да ли је проблем у изложби или у истини коју она сведочи?

Позивање на „осетљивост“ европосланика делује посебно проблематично у контексту институције каква је Европски парламент, која се у свом јавном деловању често позива на културу сећања, осуду тоталитаризма и поштовање жртава историјских злочина.

Међутим, када се пред очима нађу фотографије, документи и сведочанства о Јасеновцу, логору смрти у тзв. Независној Држави Хрватској – ти принципи, изгледа, постају релативни.

Посебну тежину читавом случају даје чињеница да се захтев везује управо за делегацију у којој истакнуту улогу има Тонино Пицула, политичар који је и раније у јавним наступима показивао изразиту резерву према српском историјском наративу о страдањима у тзв. НДХ.

Покушај да се изложба о Јасеновац заобиђе, уместо да се погледа и разуме, шаље опасну поруку, да у савременој Европи постоје жртве чије страдање и даље „узнемирава“, па је пожељније не видети га.

За Србију, међутим, таква логика није прихватљива. Народна скупштина није само политички простор, већ и место сећања и одговорности према историји. Избегавање Јасеновца у њеном холу не говори ништа о Србији, али говори много о онима који од истине скрећу поглед.

Политика