Блокадери пролупали! Организују скуп у част пса Доне у Новом Саду!
(фото:021.рс)
Зборови грађана Новог Сада у суботу, 24. јануара, организују скуп у знак сећања на градског пса Дону.
Подсетимо, она је 24. јануара, пре годину дана угинула након што ју је током студентског протеста поводом првог генералног штрајка ударило амбулантно возило.
„Прошло је годину дана откако је убијена Дона, наш блокадни пас и саборкиња. У свету који највише воли да спава, Дона је била будна уз нас на улицама. У систему који је крвав и немаран, који не познаје милост ни према људима, ни према животињама, ни према природи, она је изабрала своју страну“, навели су блокадери у позиву.
Како додају, „памтимо је јер је солидарност једина права линија коју повлачимо кроз овај хаос“.
Зборови позивају грађане да се окупе и одају почаст Дони и „свим ућутканим жртвама система“.
Окупљање је на раскрсници код хотела Шератон, где је Дона убијена, у 14 часова.
„Стајаћемо у тишини – за дону, за све напуштене и за све нас којима је свачији живот вредан. Животиње немају глас, ми смо њихова подршка. Помозимо удружењима која брину о њима“, наводи се у позиву Зборова.
021.рс
„Безпослен поп и јариће крсти“ али нећете још дуго јер спрема се оптужница по позитивном
закону Србије и неће вас спасити ни: Борислав Новаковића „Солунц“ ни Владимир Штимaц,
ни МИОДРАГ МАЈИЋ ни СРЂАН МИЛИВОЈЕВИЋ, ни Парандиловић, звани „папарапапа“, ни
Павле Грбовић ни Душан Никезић ни Зоран Кесић ни Судија Миломир Лукић ни Борис Мајлат ни ЧЕДОМИР СТОЈКОВИЋ звани „Малиган адвокат“ ни Јово Бакић ни Борко Стефановић на челу
са ЗДЕНКОМ Томановићем. Као што видите сви сте на списку – па „ком опанци а ком обојци“.
I treba da se sećaju, taj pas je verovatno imao veći IQ bar od polovine gluhonjićevih „studenata“ na blokadama. Izvršio je samoubistvo da ih više ne gleda.
Одличан текст Дуцо, мало али убојито. Сам то преведи на српско писмо јер овако – своји
нисмо.
Hvala. Ali za pismo bih pre rekao „pismo koje su srbi prihvatili“, kako sam to ranije ovde govorio. Naime Ćirilo i Metodije (Kiril i Mefodije ih zovu rusi) su bili grci, koji su želeli da zamene grčko pismo. Grci to nisu prihvatili, pa su ga progurali pravoslavnim narodima. Kad tako pogledaš nije to nešto za ponos „savojim“ pismom. Ponosan možeš biti kad sam nešto pametno smisliš! Na žalost mi nemamo našu izvornu veru, naše pismo, naš kalendar (Julijanski je već jako otstupio od astronomskog, a uveo ga je Julije Cezar a ne neko naš), gramatiku i jezik nam je dodatno „sredio“ Vuk pod uticajem Hazburgovaca, a što se tiče naroda, zemlja je „okovana“ đubretom (pre par dana sam otišao u Košutnjak, gde bi trebalo da je lepa šuma praktično unutar beograda, a tamo, kesa i raznog đubreta još malo pa kao na deponiji. Nemamo čime da se ponosimo, Ovi o kojima sam pisao u prethodnom komentaru su isti takvi, samo im još treba dodati spremnost za izdaju države. A ni to nije ništa novo, još je pod turcima deo naroda pokazao spremnost za to, da bi doi dan danas mrzeo one koji nisu to uradili…
Могу ја да пишем и овако, није проблем, само нас то неће спасити од нас самих… нажалост. Нe заборави, куцам ћирилицу, али на тастатури која је латинична, па пребацим на латиницу да бих откуцао маил (за маил и немамо наш назив, писмо је превод, али маил значи и адреса, а „адреса писма“ нема смисла. Прихватајући све што је запад смислио и наметнуо (и добро и лоше), губимо део нечег другог, али пошто у сути и то друго најчешће није наше,… Требало је да не узимамо све од других, када (ако?) је то било могуће, сада више није, јер велике машине мељу мале државице без да кажу извини. Уз то, свет је толико повезан, да више „унети нешто своје“ није опција, искључиво сам себи компликујеш живот, а остали се на то и на обазиру. Шта су руси (за разлику од нас) радили са рег таблицама? Користе само она ћирилична слова која постоје и у латиници. Није битно ако се другачије читају, ко чита прочитаће све или на ћирилици, или на латиници (рецимо слово Н), ту се види да је неко размишљао како да реши проблем. Код нас није, па су прво ставили „наша“ латинична слова, да би онда их избацили на наш рачун. То смо ми. Не радујем се што је тако, што немамо више изворно наших ствари, док имамо пуно издаје, што имамо пуно ђубрета, а мало знања, пуно алавости (то је истина и у свету тако, али велики улажу и у знање и у спречавање прављења ђубришта од земље (идите погледајте Москву, нема папирића на улици). Не љутите се на мене што износим истину, не свиђа вам се? Не свиђа се ни мени (ни најмање), али не могу да је игноришем и правим се да није тако зато што ми се не свиђа.
Позивам, вас, ако неко буде ово прочитао, на аргументовану расправу о реченом, волео бих да ме неко аргументовано убеди да бар нешто од реченог није тачно. Поздрав свима на сајту (како ли се сајт каже на српском?).
Дуцо видим да те буни како смо ми раније говорили. Говорили смо рускословенски
док нам Вук Караџић није реформисао језик и писмо. Ја знам „Оченаш“ на том писму
и на том језику. Доскора смо имали службу у црквама. Пример: Оче наш, ижејеси на
небесјах. Да сјатисја имја твоје, да придјет црство твоје, да будет воља твоја. Како на
небеси тако и на земје, хлеб наш насушни дажд нам днес и осатви нам долги наше,
јако и ми остављајет доложником нашим, како на небеси тако и на земљи. И не доведи
нас у искушеније но избави нас од злога. Већ сам ти показао да се ћирилицом могу
написати неки страни језици и да странац то може да рзуме ако зна ћирилична слова
односно њихово фонетско значење. Deutschland = Дојчланд – Немачка.