ФОТОГРАФИЈА КОЈА ЗАТВАРА КРУГ: Кавчић, Мајић, ПроГлас и европски политичари, студенти само алиби за излазак на изборе

Фотографија коју је на свом Твитер профилу објавио Алек Кавчић, на једном месту сабрала је актере и иницијаторе блокада из разних структура који су протеклих годину дана уз помоћ студената покушавали насилно да сруше актуелни режим и врате Србију у стање постоктобарске револуције.  За истим столом нашли су се Алек Кавчић, судија Миодраг Мајић, један од оснивача ПроГласа, адвокатица Љиљана Боровић Марјановић и европарламентарац Хелмут Брандштетер, исти онај који је пре два дана био део делегације ЕП заједно са Тонином Пицулом када је тражено да се из Скупштине Србије измести изложба о Јасеновцу. 

Повод за сусрет којим је овековечена фотографије, формално, поново су били студенти. Подршка студентима, разговор о тензијама, прича о наводној репресији и угроженој академској заједници. Ипак, управо ти људи који се сада појављују као подршка, били су и први који су студенте извели из академског простора на улице и који су уништили целу једну годину образовања, наводно тражећи правду за шеснаест жртава надстрешнице, истовремено градећи предизборну кампању тзв „студентске листе“ и захтевајући ванредне парламентарне изборе.

Међутим, ту се за Мајића, Кавчића, па и европосланике који су активно учествовали у овим блокадама, или дочекујући студенте или подршком преко мрежа, долази први проблем. Након почетне еуфорије студенти наша младост се повукла из приче, једини који су остали на бранику Прогласове идеје о „Србији бриселској колонији“ били су припадници НВО сектора и подмладак прозападних странака.  Протести трају више од годину дана, а за све то време није створена ниједна аутентична студентска структура која би самостално артикулисала захтеве, донела одлуке или понела политичку одговорност. Уместо тога, студентску листу, не само без студената, него и без младих људи на њој, чине НВО сектор, поједини професори, јавне личности и политички активисти, који су студенте користили као симбол, али не и као стварне актере.

Алек Кавчић, заједно са Милом Ломпаром, у том механизму покрива један сегмент образовања, уџбеника, обраћајући се делу националног гласачког тела које је осетљиво на причу о просвети, знању и „добрим намерама“. Миодраг Мајић обезбеђује институционални, годинама грађен кроз медијску слику независног судије, иако је тај независни судија заслужан за ослобађање Гњиланске групе, али и кроз деловање ПроГласа. Европски политички актери дају спољну легитимацију и континуирани притисак и уцене на владајући режим, што је опет јасна политичка функција.Љиљана Боровић Марјановић је ваљда женска сцена и младост, будући да иако је већ у средњим годинама, представља најмлађи део ове структуре.

Када се све то сагледа у целини, али и стални покушаји анимације обичних младих људи са факултета које више не занимају ни протести, ни блокаде, и најзад последњи покушај блокада, који је координисан такође преко прозападних медија, друштвених мрежа и људи који за столом на фотографији Алека Кавчића. Јер само кроз хаос, насиље и поделу међу Србима, што и јесте једина идеја блокада, Проглас може политички да се формира.

Зато овај састанак и порука подршке студентима, којих нема на протестима,  показује да више не постоје ни паралелне линије, ни различити правци деловања, већ један заокружен круг људи који већ више од годину дана делује синхронизовано, са истом поруком и истим циљем. Студенти су овде само средство  којим треба да прикрије политички пројекат који одавно нема везе са факултетима, али има јасну намеру да се појави на изборима под њиховим именом.

Софија Марић / Васељенска