Политизација академског простора: упад на седницу већа Филозофског факултета због Јелене Клеут, студенти паралелно на састанку са европарламентарцима

Фото: Принтскрин

Фото: Принтскрин

Студенти и група професора Филозофског факултета у Новом Саду упали су на седницу Наставно-научног већа, покушавајући да изврше притисак на руководство факултета и изнуде оставку декана Миловоја Алановића. Седница је одржана у атмосфери галаме и опструкције, уз масовно присуство студената, од којих део није ни успео да уђе у салу.

Током седнице, поједини студенти и професори инсистирали су на питањима у вези са статусом професорке Јелене Клеут, иако та тема није била предвиђена дневним редом. Декан на та питања није одговарао, држећи се утврђене процедуре и тачака о којима је веће требало да расправља.

Поред укупно 17 тачака дневног реда, део запослених затражио је да се Универзитетском одбору за статутарна питања упуте хитни захтеви за преиспитивање рада Сената Универзитета, као и валидности седнице проширеног Сената на којој није присуствовао директор Института „БиоСенс“ Владимир Црнојевић. Ови захтеви односе се искључиво на одлуке у вези са Јеленом Клеут, што додатно указује на покушај да се институционални механизми ставе у службу једног конкретног случаја.

Студенткиња Филозофског факултета Олга Пантић изјавила је да је седница „регуларна“, уз напомену да је накнадно додата тачка о „дешавањима на Филозофском факултету“. Истовремено је признала да је првобитни план био да се седница заустави, али да је од тога одустало, уз најаву да ће се накнадно тражити објашњења о начину гласања чланова већа.

Посебно је индикативно да је један од студената истовремено присуствовао састанку са европарламентарцима, где су изнете тврдње о „повредама закона“, „угрожавању аутономије универзитета“ и „кршењу људских права“, уз отворен позив да се Европска унија не задржи на саопштењима, већ да се конкретно умеша и стане иза оних који, како тврде, „воде борбу за бољитак“.

На овај начин, притисци са факултета све отвореније се преносе на међународни терен, док се академски простор користи као полигон за политичку артикулацију и спољно посредовање у унутрашњим питањима универзитета.