Црногорски министар Ђека одаје почаст злочинцу Ису Бољетинцу у Њујорку! Постоји ли државничко достојанство у Влади?
(фото:Википедија)
На сајту Владе Црне Горе објављен је извјештај о радној посјети министра људских и мањинских права Фатмира Ђеке Сједињеним Државама, тачније Њујорку, у периоду од 24. новембра до 2. децембра претходне године.
На први поглед рекло би се устаљена процедура и информација члановима Владе о карактеру и ефектима посјете једној од водећих свјетских сила.
Међутим, током посјете која је у цјелости финансирана новцем пореских обвезника Црне Горе, Ђека је присуствовао и свечаној церемонији именовања улице „Иса Бољетинца“ на
Стејтен Ајленду.
Да ли је потребно подсјећати јавност Црне Горе ко је Иса Бољетинац (Иса Бољетини)?
Министар у црногорској Влади одаје почаст човјеку који је ратовао против црногорске војске и, притом, чинио бројна звјерства!
Уколико је Влади Црне Горе свеједно што је Иса Бољетинац убијао, пљачкао и расељавао српски народ, примјера ради, у Ибарском Колашину 1901. године, или, ако не постоји консензуална емпатија према било ком Србину који је пострадао од његовог зулума у тадашњем Косовском вилајету, да ли постоји минимум државничког достојанства и саосјећања према жртвама војске Краљевине Црне Горе које су пале у борби против одреда Иса Бољетинца који је бранио Скадар од црногорске војске 1915. године? Или, годину дана раније, када су одреди Иса Бољетинца напали црногорску базу код Ђаковице? Уосталом, због држања на страни окупатора црногорски жандарми су након заробљавања и стријељали Бољетинца у Подгорици почетком 1916. године.
Очекујемо хитну реакцију премијера Спајића и надлежних органа, али и свих оних медијских и НВО структура које су и више него ажурне када је по среди фамозна заштита црногорских националних интереса.
ИН4С
Погрешно, ИН4С: Није се Иса Бољетинац држао на страни окупатора, већ ако си мислио да је окупатор Србија. Иса Бољетинац се борио на страни Србије и Црне Горе.
У Великом рату Иса Бољетинац је ратовао на страни Србије и на страни патриотског дела Црне Горе а против Аустро-Угарске. Аустријанци су га назвали „српски плаћеник“.
Када је краљ Никола издао српску ствар и у договору са Аустријским краљем потписао капитулацију Црне Горе, и тако препустио српску војску великом страдању на повлачењу кроз Црну Гору и Албанију, Иса Бољетинац се жестоко противио капитулацији, упао је у Подгоричку скупштину са својим сином и још шест Арбанаса, у самоодбрани убио тројицу из обезбеђења, па су Црногорци тада на њих отворили ватру и све их побили. Оваква јуначка смрт Исе Бољетинца је сигурно заслужила да му Срби направе споменик, а не сироти Шиптари у Њујорку. Када ово прочитају и сазнају Шиптари, појешће јајца своја од муке.
За све који ће ме демантовати, дајем вест о томе, вест је писао неки Хрватски новинар у име Аустро-Угарског окупатора. (Хрвати су и забранили ћирилицу тада у окупираном Београду). Не знам да ли примате овакве фотографије, па сам ту вест из ПДФ пребацио у Ворд:
„Београдске Новине“, од 20.фебруара, недеља, 1916. године су описале овај догађај овако:
НАСЛОВ: Crnogorci rado položiše oružje.
Sve ove izbjeglice, Sto sada dogjose iz Crne Gore, pričaju kako su Crnogorci rado položili oružje. Nitko u Crnoj Gori nije htio više, da se bori. Naj-bolji je dokaz za to i pogibija Ise B o 1 j e t i n c a u P o d g o r i c i. Kada je kralj Nikola otišao iz Pod-gorice, svi Crnogorci, koji tamo ostadoše, riješiše da polože oružje i da se predadu austro-ugarskoj vojsci. Ali u Podgorici je bio i Isa Boljetinac, sa svojim sinom i još šest Arbanasa, koji nikako nisu odobra-vali, da se položi oružje. Upali su u sudnicu, gdje su Crnogorci bili okupljeni i tu ubiše jednog crno-gorskog pisara i dva pandura. Аli Crnogorci se ne premišljahu dugo. Njihove puške i pištolji upraviše se odmah, i bez saslušanja i presude, protiv Ise Bol-jetinca i njegovih drugova. I tu u Podgorici, u cr-nogorskoj sudnici, pogibc toliko pominjani plaćenik srpske vlade i poznati zlikovac Isa Boljetinac, koji je mislio, da će moći primorati Crnogorce, da na-stave besciljnu borbu. Sad vlada u Crnoj Gori mir, a zadovoljstvo megju srbskim bjeguncima, koji su se odatle vratili.
Јесте да је вест писао Аустроугар, може он све то субјективно, али је сигурно остала чињеница да је Иса Бољетинац ратовао на страни Србије и да се жестоко противио издајству краља Николе (слуге и тајног поданика Аустријанаца, и предаји оружја славне црногорске војске која је сва била расположена да се бори заједно са српском војском и тако је сачува од албанске голготе.