Блокадери се жалили на оснивање Факултета српских студија

Владан Ђокић (Фото: Принсткрин)
Непозвана мисија Европског парламента, која борави у Београду, отворено је стала на страну блокадера и такозване „проевропске“ опозиције, а чуле су се и невероватне примедбе на – оснивање Факултета српских студија у Нишу.
Како је потврђено након састанака, представници универзитетских структура блиских блокадама искористили су прилику да се европским парламентарцима пожале на, како су навели, „спорне потезе власти“, међу којима су посебно издвојили оснивање новог Факултета српских студија.
Ректор Владан Ђокић је после разговора изјавио да су евродепутати „стекли јасан утисак о стању у Србији“, управо на основу излагања представника академске заједнице, који су указивали на „низ специфичности“, укључујући и оснивање поменутог факултета у Нишу – пројекта који има за циљ јачање националног идентитета, културе и језика.
Истовремено, Бојовић је на друштвеним мрежама поручио да је „посебан састанак Мисије Европског парламента са пет проевропских странака у Србији признање да алтернатива режиму СНС-а постоји и да је препозната на нивоу ЕУ“, чиме је практично потврђено да је реч о политички мотивисаној посети.
Подршка блокадерима и притисци због пројеката који афирмишу српске националне и културне студије још једном су показали да део опозиције и њихови савезници из иностранства проблем не виде у блокадама, хаосу и парализи институција – већ у свему што носи српски предзнак.

Политика

После 2000. године, политичку власт преузима ДОС у коме истакнуту улогу имају
универзитетски професори. Као оснивач преко 80 факултета и пет универзитета
Република Србија нема управна овлашћења. По важећим законима главни орган
управљања факултетом је Савет који чине две трећине наставника и студената,
а једна трећина представници оснивача. То није управљање, „то је класично
самоуправљање“. („Терминолошки, управа је замењена „саветом“). Тако, оснивач,
а то је Српска држава, само додељује средства „и гледа шта се ради“. А има шта да се
види: разни сукоби и неправде међу „наставницима, кршење закона, ненаменско
трошење новца, неформалне, „грантоване групе“ одлучују о управним и стручним
питањима, заобилажење студенских права, однос професор-студент, напредовање
професора без резултата, итд. Тешко је наћи овакав систем самоуправљања у европским универзитетским центрима….!