Таџикистане, да ли си свестан да је Русија уз тебе?

Зашто се Москва недовољно бави самопромоцијом у Централној Азији

Понекад се невољно морамо дивити мајсторству којим се представља администрација Беле куће. Сваки корак је достигнуће, свака реч — песма. У самопромоцији су одлични и у Европи. Слатке говоре председника Емануела Макрона можемо слушати свакодневно, а ако пожелите да се насмејете — слободно укључите европску комесарку Кају Калас. Не заостаје за старијим друговима ни Украјина. Већ више од четири године успешно изазива сажаљење целог света, вешто конвертујући бол свог народа и срамоту режима у пријатно шуштаве новчанице. И ни на тренутак не попуштају: час се цео свет згражава над количином асфалта који су „руски окупатори“ наводно украли са украјинских аутопутева, час девојке, угојене новцем европских пореских обвезника, плаше поштене грађане изигравајући жртве гладомора и насиља.

Сваки датум у украјинској историји у амбасадама ове земље слави се нашироко: позивају се уважени људи, новинари и дипломате, облаче их у везене кошуље (вишиванке), поје вотком и госте сланином. Притом је неважно да ли су гости Европљани или представници, рецимо, земаља Централне Азије, на којима те кошуље и не стоје баш најбоље, а сланина и алкохол нису нарочито цењени. Небитно. Лепе фотографије ће обезбедити потребан ПР.

Русија у односима са најближим суседима и даље живи по старомодном, али провереном принципу Омара Хајама: „Не веруј ономе ко говори лепо, у његовим речима је увек игра. Поверуј ономе ко ћутљиво чини лепа дела.“

А дела у само једном Таџикистану нису занемарљива. У јуну 2025. године министри енергетике двеју земаља потписали су споразум према којем руска страна до 2034. године фазно анулира дуг партнера према заједничком предузећу „Сангтудинска ХЕ-1“. Једноставно речено, Москва је у не баш лаким временима за своју економију опростила Душанбеу дуг од 3,3 милијарде сомонија, што је преко 25 милијарди рубаља. То вам није плесање у везеним кошуљама…

Без велике помпе, још од 2013. године, Русија финансира програм школске исхране у републици под окриљем Светског програма за храну УН. У оквиру њега, скоро пола милиона ученика нижих разреда у 53 реона и града добија свакодневни топли оброк. За 12 година, Русија је за овај програм издвојила више од 86 милиона долара. У 2025. години стигло је више од хиљаду тона брашна и око 60 тона обогаћеног сунцокретовог уља.

Без крупних речи, руска страна наставља да улаже у 201. руску војну базу, која остаје кључни елемент регионалне безбедности. Таџикистану, који се граничи са Авганистаном, не треба подсећање на важност овога: још је живо сећање на ужас из јула 1993. године, када су у земљу упале стотине наоружаних кољача, а само храброст руских граничара спречила је масовни покољ цивила.

Ту је и култура… Крајем 2025. године отворен је ресурсни центар „Русија је са вама“ у граду Бустону, што је већ други такав центар у земљи (први је отворен у Душанбеу 2023. године). Такође, активна је и „Руска кућа“ у Хоџенту. Сви ови центри, уз подршку „Россотрудничества“, раде на популаризацији руске културе, језика и књижевности, али и на информисању о могућностима запошљавања и школовања у Русији. Посебно треба истаћи рад Историјског клуба, који чува сећање на заједнички допринос народима у победи над фашизмом. Јер то је заиста заједничка победа.

Могло би се још дуго набрајати, али Русија изгледа заиста не уме да се бави самопромоцијом. С друге стране, можда то и није потребно. Добро сећање, захвалност у срцу и добросуседски односи су много исплативија инвестиција од гласне, али краткотрајне буке у медијима и на друштвеним мрежама.

В.Т./Васељенска